Nova Evropa

" #-5. književnost. {Dr, D, Prohaska: Pregled savremene hrvaisko-srpske Rknjiževnosti.}

Gospodin Dr, Prohaska je čovek koji se žuri, koji se uvek žuri, — Marljivost nije uvek najveća krepost, a dokolica, neproduktivnost, nije uvek lenost, G. Dr. Prohaska kao da ne pozna uopće časova kad čovek naprosto mora da stane, kad je svaki dalji rad nemoguć, kad se ispod granica svesti sredjuju i postaju našom svojinom dojmovi što ih u nama ostavlja kaos života, U svome radu postupa kao prolaznik koji samo hita dalje, kome se kao u kaleidoskopu neprestano izmenjuju dojmovi, neostavljajući ga ni za čas bez nekog sadržaja. On nema vremena da stane, da se zamisli, da naprosto doživi i proživi sve ono što gleda, kao da ga uvek i večno tera nešto napred,,.. — i ništa ne postaje njegovim, i sve je i njega tudje, hladno. Od svih aktivnih južno-slovenskih literarnih historičara bar s ove strane Save i Drine — možda se on odlikuje najopsežnijom erudicijom, no u isti mah kod njega izbija više nego kod ikog ono što će jedni nazvati površnošću, drugi lakoumnošću, a što u prvom redu znači: on u svojoj Žurbi većinom ne proživljuje u sebi onoga o čemu piše, — I to je glavni nedostatak njegova rada uopće, a specijalno nedostatak ovog njegova »Pregleda savremene hrvatsko-srpske književnosti«, : | | ;

Nemamo namere da pišemo kritiku njegova dela, On se u pri“ stupu dovoljno ogradio protiv svih mogućih prigovora, i svako isticanje nedostataka izazvalo bi njegov odgovor: ja si i nisam postavljao ciljeva kakve mi imputirate, — Isticanje pogrešaka u podacima, i pobijanje njegovih nazora, značilo bi sitničavost i partizanstvo, Neke negativne kritike njegova »Pregleda« bile su isto tako puste i lakoumne kao što je i samo delo, Imade nešto više, što najviše udara u oči, što najviše izaziva na otpor u njega: to je jedan princip, jedna metoda rada koja ne valja, i koje bi se trebalo rešiti,

Pisati, znači davati suviške energije, ispoljavati u rečima, u nečem konkretnom, svoj duševni život. U bitnosti nema razlike izmedju naučnog i umetničkog stvaranja, pa i naučnjak i umetnik uglavnom daju isto: ekstrakt svog najunutarnjijeg života, izražaj najdubljih problema što ih muče. Svako delo koje je pisano samo takozvanim naučnim metodom, bez sudđelovanja duše i srca, mrtvo je i hladno. Svaki produkt duhovnoga rada koji nije bio delom života svoga tvorca, koji se nije dugo vremena začinjao u njegovoj duši, može u najboljem slučaju biti samo materijal, poput kamena, za nova dela — i ništa više, — G. Dr, Prohaska nije svog malerijala proživeo ni onda dok ga je sabirao, a pogotovo ga nije proživeo u vreme kad je pisao ovaj svoj pregled, Čovek dobiva dojam, kao da on od svakoga dela pročita svaki treći, četvrti redak, svaku ireću, četvrtu stranu — da može što brže i lakše preći dalje, On nema jedne misli, koju bi nosio u sebi, koju bi fiksirao; on ima tisuću misli, iz tisuću knjiga — i kao da uvek žali da nema tisuću ruku da sve to zabeleže, Za njega je književnost uglavnom naprosto struka — i on svoj

196. А