Nova Evropa

· Највећу улогу у заштити душевне личности несумњиво -игра. школско васпитање. Нећемо се упуштати у претресање педагошког система, у будућности, јер би нас то далеко одвело. Много је краће изјавити се, у начелу, за наставни план школе као што су такозвани »Гапдетлећипбзћенпе«, које могу поуздано дати људе способне за, користан живот, Такве су школе најбоља заштита наше омладине од оног болесног и неразумног јурења за оценама, похвалама, уместо да се сав напор управи сазнању. Програм, који се оснива. на истини најбољи је лек против лицемерства, које постоји данас између учитеља, и ученика, а које се, после свршене школе, пренови и у јаван живот. По новом програму, учитељ мора, бити ученику ближи и приснији, како би на њега пренео тачан појам о људској вредности, наглашавајући да се та вредност састоји Ua солидног знања појединит неоптоднит науџчнит тојмова, 0опуњена развијеним друштвеним смислом. Полазећи од истине, васпитање би избацило из наших мозгова многе предрасуде, и заштитило би децу од многих заблуда које коче друштвени напредак. Улазећи у стварни разлог нашег постојања, на земљи, деца. би схватила, да. је љубав међу људима природнија од мржње. Дру- . жељубље (алтрујизам) избило би као главна водиља у људском животу, а рад за друштвено добро дошао би самоникао, без обавеза и преморавања, да створи оно благотворно осећање које човека. обузима кад не мисли само на своју личност већ и на друге.

Није само школа, која треба да запоји дете таквим осећањима. Кудгод се крене, оно треба да осети дух што га запаја у школи: на дому, на улици, у књизи, у поворишту, на сваком месту. Оно треба, да осети, да топлина која га милује у школи, зрачи у целом животу и из свих људи, и да се школа, у оном што учи, ни у чему не разликује од стварног живота, са којим је присно везана и с. којим сачињава једну недељиву целину: неисцрпну ризницу корисног и паметног рада, сталног и непрекидног рада, скуп напора у којима, се губи појединачна, личност и себичност, а из које струји друштвеност, пожртвовање, и стални напредак.

Тако и телесно и душевно заштићено дете може једног дана мирне душе постати човек и родитељ.

Држимо да смо с пуним правом, на почетку овог кратког синтетичног прегледа, рекли, како је заштита деце огроман проблем, чије решење хоће исполинске напоре несамо појединаца него и целокупног друштва. Због тога, у заштити детета морају учествовати сви: и појединци, и добротворна друштва, и држава, и наука, и књижевност, и улица, и дом, и цео јаван живот. Потпуна се заштита, никад неће остварити, ако решење предамо у руке само извесним људима или добротворним друштвима, а ми се одрекнемо сваког личног покушаја и давања примера. Не треба се задовољити, што постоји приватна и државна заштита деце. То су мрављи покрети у џиновској мрежи. Решење дечје заштите хоће реформу школе, реформу закона, реформу политичке економије, реформу друштве-

230