Nova Evropa

неких путописних компилација, те безбројних превода, није ништа.

оставио ва собом. Било је већ и пред Казинцијем метеорита, који су

сјали па угасли, али Кавинци значи први систематски рад и копање

студенца у дубини народног говора, — он значи богатство принципа. и материјала, који је ту и који чека силе да га изнесу, формирају.

иуњ улију живу душу.

Формирање и одуховљење те језичне материје у позитивне и непролазне облике, провела је четрдесетосмашка револуцијонарна. перијода, која, је досегла своју кулминацију и свој најпрегнантнији књижевни израз у личности Александра Петровића-Петефије (Рећбн Запдог). Е ЕНИ ОУ

Код нас је о мађарској четрдесетиосмој писано врло мало објективно, и дела. која се дотичу тог времена. конципована су скоро увек са уског гледишта такозваног нацијоналног фронта. Ми још уошште немамо праве историје панславистичког покрета на гејрманској јевичној међи, и све наше радње су досад само детаљно нагомилавање материјала; али је јасно већ на први поглед, да је мађарски народни покрет четрдесетиосме органски повезан са проблемом словенскога препорода, и да су један и други конфузна. деца јакобинизма, који се је разводнио у декоративно плитко и романтично схватање темељнога револуцијонарнога проблема. Ако се доиста узме језик као она међа која дели народ од народа, онда на | шрви поглед изгледа чудно да су баш чисти словенски изданци —

" као Зрињски, па Мартиновић, па, Кавинци, па Кошут, па Петефи увек у разним перипетијама историје, активно грабили балп у маЂарски елеменат и тако хтели да реше питање Дунава и Карпата. И у Мартиновићевој републиканској смрти, ни у Кошутовим мисаоним говорима, и у Казинцијеву стварању и писању, и у Петефијевим револуцијонарним песмама, живи једна инструктивна, потреба за стапањем, синтетичним сливањем свију народности и раса и језика у једно. Ти су духови живели у лажној и опасној фикцији да, је мађарски јевик она обновна ватра и лава, која ће из дубине сукнути да, спали цео кратер, и да спржи у њему све што је болесно и ропско и туђе и феудално и средовечно. Као и Пансловени, пуни вере у божански анархичан месијанизам, и Мађари су од свога језика, очекивали чудо, и тако су Архимедову тачку свију проблема, тражили баш на најфикљивнијем и најлабавијем месту.

Интересантно је да је после слома шездесетосме, када су се те језичне премисе показале потпуно криве, Кошут у емиграцији провео темељиту коректуру својих назора и програма, и тежиште пренео са надијоналног на социјални моменат »Подунавске Конфедерације«. Пандан овој Кошутовој коректури јесте Карољи-Јасијева кантонска швајцарска оријентација, која значи отворен прелом са, идејом мађарске супремације. Обе су коректуре настале прекасно после слома, 1848; и 1918. у

Као књижевни монументалан израз и резултанта свију оних компонената. и илузија и фикција и идеала и лажи и мржње и победа и пораза који сви заједно чине мађарску четрдесетосму, стоји

346