Nova Evropa

ми још и данас пишемо: Моменат. декомпозиције словенског елемента у мађарском језику расте од тог времена видљиво. Тај знаменити »бегто зирег зершећеши« у латинској транскрипцији интересантан је докуменат тадање фазе мађарскога језика; јер после тога записа дошло је до велике нове татарске провале, која, је опет битно деловала и на, растење јевично, и освежила језик новим састојцима азијатским. Ритери, крсташке војне, борбе јужњачких напуљских династија, силне војске што ву се ваљале преко кратера према Цариграду, па епидемије, глади, куге и колере, увек би од столећа, на столеће налиле са периферија у Подунавље нове гомиле страних народа са колонизаторном тенденцом, и слика се расно и језично стално мењала, тако да по свему изгледа да језик на коме су у Средњем Веку покапали мртваце није језик Кошута ни Петефија, јер између тих двају фаза. протекао је Подунављем један жалостан и богат живот чија се пунио донекле одразу је и на мађарској КЊИЗИ и књижевности.

Мађарска књижевност, као органска израслина, не живи ни пуне тристотине године, тако да спада међу најмлађе европејске књижевности. Око половине седамнајстога века штампа у Бечу Зрињски Миклош, хрватски бан, »Сирену Мора Јадранскога«, те " њоме удара темеље мађарскоме епу и мађарској књизи; јер сви они

библијски преводи и католичке легенде пред »Сиреном«, и протестански преводи за реформације, једва. да би се дали уврстити у литературу нашега појма. Барун Балаша, први еротик, и бускун Пазмањ, знаменити католички оратор и протуреформатор, јасни су документи да је мађарски језик за следеће три стотине година набујао од многих притока. Хрватски бан Зрињски Миклош, који је "својом »дрињијадом« створио прво мађарско епско дело, отворио је "низ јаких сила, које су редовно црпле врела из словенских елемената, а које су даље кроз пуна два века стално притицале у област маЂарскога, језика и мађарске књиге. Ототину година после хрватскога бана. долазе Хорват и Дугонић и Казинци, креатор новог мађарског језика, којим се данас говори и пише. У Казинцијево време, које пада углавном за Француске Револуције и претуреволуције, био је мађарски језик орган убогих и бедних тежака и марвогојаца, који су животарили са једним сиромашним речником, а све области до којих потреба, јадних кметова, није досезала, стајале су празне. Сам Казинци био је интимус Хрвата Мартиновића, и као сукривад Мартиновићеве завере чамио је седам дугих година по хабебуршким O. у Брну, Куфштајну и Мункачу, где је у решту у њему азревала, иста, идеја, која се у оно доба јавља у свих славјанофилеких прероредите а од Буга до Крапине — да нема народа без језика. Он је почео преводити Гетеа, Шилера, Клотштока, Лесинга, Молијера; из неких средовечних мисала исписивати старе и већ непознате речи; оживљавати занемеле азијатске гласове, и тако у својој курији на Шарошпатаку стварати један језик, којим данас говоре и пишу милијони. Казинци, који је учинио да се роде све оне плејаде мађарских песника, од Катоне до Верешмартија, сам није био никада, изворна личност, и осим његове богате кореспонденције пи

345