Nova Evropa

састанака, договора, и скупштина, када је толико много говорено п разбистравано и по новинама, када су познати већ сви главним фундаментални принципи нашег „будућег“ здравственог уређења, са којима су сви лекари сложни, када су ти принципи нормални несамо по већини гласача него и по природи ствари, када ни лекари не могу више да се изолују и дезинфикују од афеката узрујавања, страха, и нерасположења, — зашто се то све не узме у обзир! За класичну илустрацију наводим примедбу, којом је у „Лјечничком Вјеснику“, сталешком гласилу лекара, Хрватске, Славоније, и Међимурја (у броју 5, од о, г,) пропраћена публикација горњег закона: „Донашамо овај закон о устројству санитета, који смо (пре три године! већ као уредбу донијели; тадашња уредба је сада постала законом готово у непромијењеној форми; испуштени су само важни чланци који су тачно фиксирали број чланова односно замјеника из појединих покрајина краљевине, садашњи закон нема о томе потањих одредаба; једнако и у закону — као и у старој уредби — фали врло важна одредба, тко заправо, и каквом већином, бира чланове Санитетског Савјета; ово је свакако несхватљива нејасноћа једног закона о тако важној институцији као што је Санитетски Савјет; пошто и иначе тај закон садржава више непроведивих установа, врло је вјероватно, да. ће се морати темељито преиначити.“ Па будући да се тај закон мора заиста темељито преиначити, морамо да поставимо питање: коме је требало, да га сада оваког објављује, кад је гори од претходне своје уредбе од пре три године!7

Др. Л. Поповић.

Politički pregled. Povodom pisanja o „hrvatskom pitanju“,

Pre svega, treba da pošteno priznam, da nisam pročitao ni blizu sve ono što se u poslednje vreme u nas pisalo o »hrvatskom pitanju«, o tome šta ko misli o sporu koji je nastao izmedju Srba i Hrvata, i Tako on može da se reši, To nisam učinio, prvo, što to nije mogućno, u ovom našem narodu koji voli samo da raspravlja; a drugo, donekle ni zato što ne htedoh, čitajući, da gubim neko štovanje što ga još uvek osećam naspram nekih naših javnih radnika i političara, koji tako malo imaju danas o tome da kažu a ipak govore, Oni su naseli psihozi koju je, u stranačkom interesu, izazvao i stvorio jedan deo naše buržoaske i kapitalističke štampe, prikazujući dobar deo općeg Jugoslovenskog problema kao posledicu plemenskoga spora, kod čega je — usput da spomenem — dobilo potvrdu ono mišlenje Anatola Етапза, да kod ljudi puno više pali uporno tvrdjenje nego hladno dokazivanje, Uistini, hrvatsko pitanje — kao sinonim srpsko-hrvatskog spora — i ne postoji; ono nije pojav za зеђе, пебо je pre grešna klasifikacija jednog općejugoslovenskog problema, odnosno njedova

179