Nova Evropa

део литературе о њему“, те тврди да тешко да познајем „(непосредној и самог Малтуса“, и да су сви моји цитати из друге руке. Свако се, међутим, лако може уверити, колику сам фундаменталну важност у изради свога система дао проблему популације (умножљивости људства), и са коликом сам вољом и пажњом тај проблем разрадио. Што се тиче самог Малтуса, не би ми било тешко доказати [. Косићу, да сам га много више читао него он. Али, најдаље иде овај мој критичар кад каже, да се моје „заостајање за савременом науком и недовољно продубљивање проблема осећа нарочито у главама о новцу и ценама; модерне теорије

новца аутор једва да познаје, или им не схвата значаја... Пре. свега, требало је више говорити о инфлацији, о политици новчаничних банака, и о функцији цена уопште,,." Ја сам, стицајем

прилика, за време свог школовања, имао наставнике који су се нарочито интересовали проблемом новца, и о том проблему највише говорили својим слушаоцима, и ја кроз дуги низ година најпажљивије пратим сву његову литературу. А |. Косић долази сад са једном новом књигом у руци, коју ја нисам цитирао: то је КМасћојвоп-ова „Га аноп"“, једно послератно делце (1919), једна добра мала брошура, али и сувише актуелна, и сувише везана за један · детаљ (инфлацију), целог новчаног проблема. За Г. Косића је то доста, да та књига има скорашњи датум, а да је ја нисам поменуо, па да одмах прогласи, како ја не познајем „модерне теорије“ о новцу, и да ме поучи, да сам требао пре свега и више говорити о инфлацији, политици новчаничних банака, ифункцији цена, дакле таман о оним темама о којима говори Николсон у својој брошури! Нека ми је допуштено да завршим једном личном напоменом. Г, Косић је израдио, као докторску дисертацију, један врло добар рад о „Социјолошким основама ограничавања рађања“, додуше без оригиналне идеје али технички солидан, Но после тога, његови написи, којима је испунио четири свеске свога часописа, изнена_Бују својом несређеношћу, импулсивношћу, застрањивањем, Значи, да је онај први добри рад у многоме резултат доброг семинара и доброг професора, под чијом је руком рађен; а да остављен сам себи, писац показује мање способности за уравнотежен и солидан научни рад. Моје је мишљење, да је Г. Косић у последње време недовољно читао, тако да његов начин рада, који би можда и делимично могао поднети за новинарску полемику, никако не подноси за Универзитет и за објективну научну критику.

Грешака и недостатака мора имати у сваком људском делу, па и у научном; али се те грешке дају исправити, и празнине попунити, на један објективан начин, задахнут љубављу за унапређењем саме науке, и у пристојној форми личног опхођења, чиме би се очигледно ободрио даљи рад, [ако се свуда у свету пишу научне критике, и тако свуда поступају људи који воле науку и ради ње пишу критике, а не само да себе истакну. Из ових разлога, појава „разорних“ критика у нас постаје узроком дубљих, и неоспорно штетних, социјалних последица, те се о њој мора мало

216