Nova Evropa

чком и тоталном гледању на свет,и у заједничком раду, не у виду тешких и тврдоглавих међусобних размирица, објашњавања и борби, него више у стварању једне сигурне и јаке равнотеже сила целокупног живота,

Враћање у нормалан колосек иде споро и тешко, али мора да се изврши, Не треба се дати збуњивати дневно извиканим вредностима. За нови наш културно-политички живот морају доћи нова раздељења и нове групације. Греба само разумети све: раздељења. у сврху нових спајања. Где ће и одкуда ће то почети, то је свеједно. Можда ће ослобођење наше младе и најбоље интелигенције од засуканости комунистичких програма, и истовремено кретање комунистичких партија у десно усусрет новој социјалистичкој скупини, компромис између обојих, бити реалном подлогом новог одношаја снага,,,

Међутим, изгледа нам свакако потребно да у овом правцу, сем природних и елементарних дешавања, постоје још и свесна тежња, хотимични напори, систематски рад, према могућем циљу, дакле један активитет политичке синтезе. За све безбројне неутралне или моментано индиферентне групе радника и интелектуалаца купнуо је последњи час за спасавање своје патријотске и личне репутације, тиме да свом снагом потраже и створе међу собом један споразум, једну заједницу, један практичан компромис, — и да онда енергично и видно искораче и крену потпуно у лево,у смислу социјалистичког програма, у смислу сталешке политике, а потпуно се оделе од старинског нацијоналистичког гледања на ствари и на свет, То би већ и зато било корисно, што би се сви конзервативни елементи природно отпочели скупљати у један табор, те би на тој страни чинили једну политичку војску сви клерикалци, сви нацијоналисти, сви великопоседници, скупа са представницима банкарско-капиталистичког реда, Између те деснице и оне левице било би једно поље мира, где би се по времену могла формирати и сталожити скупина земљорадничка, природна језгра такозваног центрума.

51

Модерна класна држава,

Проблеми који су данас акутни, и услијед чијег нерјешавања трпи Европа, компликују се све више, те се сад већ јасно види, и може се отворено тврдити, да се они, на основи на којој данас стоји и почива већи дио Европе, уопће неће дати ријешити, Та је основа, у економском правцу, капиталистички систем, у правцу социјалне структуре, нацијоналистички дух; а у политичком правцу она се манифестује као империјализам, за чију је заштиту створен милитаризам, који, дакако, онда кад се осили, имаде и својих властитих тежња и циљева, И капитализам, и нацијонализам, и империјализам са милитаризмом, сви су прешли већ у такве хипертрофичне облике, да постаје очигледном и неминовном скора њина

229.