Nova Evropa

Многи не схватају, да Југословени нису више данас просто један нацијоналан скуп, већ носиоци државне мисли, Има једно шире значење — у проширеној држави — појма. „Југословен“, и у том је смислу сваки њен припадник, ма и не био српско-хрватске или словеначке народности, Југословен, Ти нацијонално инородни Југословени исто су и војници југословенски, јер им је држављанство југословенско. Државно-расна идеологија политичара предратнога менталитета поводи се за оним материјалистичким нацијонализмом Нијемаца, од кога зазире ново људско друштво. Данашње поколење мора на новим темељима да води државне и народне послове. Нацијонална саможивост спречава ток развоја и прогреса у држави, и даје рђав примјер народним мањинама.

Колико се види, Јевреји су нерасположење према њиховој сарадњи, у извјесним круговима интелигенције, прецијенили, па се, мислећи да би се њихова добра воља и жеља за кооперацијом на изградњи могле схватити као наметање, држе пострани, Ова одвојеност Јевреја није ни у интересу државе ни њих самих. Јевреји не могу бити довољни сами себи, нити живјети без веза и обавеза према народу око себе, Њихове би способности закржљале, њихов би дом остао без хране и животнога сока, грађанска свијест сиромашна и ниска, кад не би пуним замахом захватили у живот опште државне заједнице, дајући сваки по својој струци им у свом дјелокругу своје најбоље, То је њихова социјална дужност и морална Обавеза према друштву у ком живе, Прекомјерна осјетљивост ради ситних повреда још ситнијих душа није врлина, и не оправдава индиферентност у држави у којој имају и Јевреји, по својим политичким правима, утицаја на вршење државне власти, Цјелисходност дјејствовања те власти тиче их се у највећем степену, јер због њена нецјелисходног рада могу страдати уз опште интересе и њихови посебни, који су с онима тијесно везани. „Држава је заједница интереса, у којој треба да влада начело; један за све, сви за једнога". Кретати се у уским границама само јеврејске средине, која је у свим животним односима везана за државу, значило би осудити себе на неактивност, несоцијалност, и душевно вегетирање, У демократској се и слободоумној држави свачја вриједност цијени и свачја индивидуалност поштује, Која може бити запрека, да и јеврејски грађани не ставе у службу величанственог конструктивног стварања и изграђивања нове југословенске државе своју радљивост и енергију, свој темпераменат и полет2! Плодове рада уживају сви чланови друштва, без разлике, Да ова држава настане и напредује, мора нацијонализам грађана, словенских и несловенских, да буде просвјећенији и прожет свјесном солидарношћу. Јевреји не смију, држећи се у повучености, да чекају формалан позив на сарадњу. Држава је и њихова. Ако су запостављени и повријеђени, нека се боре. Дужностима одговарају права. Југословенска ће се напредна интелигенција наћи напоредо с инородним суграђанима у позитивном раду за државу. Јевреји ће Југославије бити елеменат социјалног и културног напретка, и државотворан чинилац. — Вита Д. Кајон.

270