Nova Evropa

били сплетени у кучине формалног јуристички-политичког догманизма, који је, несоцијолошки оријентиран, сматрао (право хегелијански |) да нешто постоји тек онда кад се зато нађе подесна формула или дефиниција. Зато се нацијоналност идентификовала с њеним негативним формама: са државним нацијонализмом и шовинизмом („прусизам").

Зато ја овдје и не мислим износити доказе о нацијској посебности Жидова, Мени је доста то што је ми, млађи, поноснији, и самосвјесни жидовски нараштај, једнако осјећамо и замјећујемо каомн свијет око нас,

Кушало се жидовство сматрати чисто религијозном заједницом. Али религија је само атрибут посебности жидовства, По чему би, према томе, асимилаторно а нерелигијско жидовство још било жидовско7 А ипак се и оно сматра, и други га сматрају, жидовством. „Народност је индивидуалност скупне особе; она је културно-историјска скупина, која се по своме поријеклу, и по условима свога развитка, по извјесним карактерним цртама, извјесним интелектуалним и моралним способностима, разликује од других једнаковрсних скупина, те настоји да своје јединство и своје особине очува и у будућности, Политичка је самосталност само посуда, која је нужна једино дотле док нацијоналитет има текућу форму. (Дубнов). Народ је продукт историјскога баштињења, и потреба државног јединства престаје, кад је народ у стању да одржи свој нацијонални интегритет унутрашњим, културно-историјским, и душевним елементима, те да, са битним емоцијским елементом хтијења, активно живи као скупна индивидуалност и у будуће.

Док нико не може оспорити постојање културно-историјског и душевног засебног бивања жидовства, дотле је савремено жидовство, у обновној својој вољи, поименце у цијонизму, очитовало,

да хоће да живи својим животом.

Овај покрет нације наишао је — и то је једна посљедица деформисаног историјског живота жидовства —- НА снажан отпор у Жидова. У њему се видјела једна опасност за Жидове, и узбуна. мира оних који су сматрали да је најпаметније ако бар ми сами не покрећемо жидовскога питања, Боље је, кажу они, да се о нама. што више ћути; боље је, дакле, да не скрећемо на се пажњу,,,

А нацијонално освијештени Жидови дигли су стијег у вис из кала у коме је лежао. | |

VII

За нас нацијонално освјештавање значи престанак спољашне зависности, — оно је питање нашега достојанства. Хоћемо да свој народ начинимо од посредника стваралачким скупом. Није нам циљ нацијонални егојизам, али нећемо ни да се дамо подјармити нацијоналним егојизмима других нација, Индивидуализам је нације драгоцјено оплођивање културе, тиме што у њу уноси многоликост, разнобојност, и душевну и ћудоредну и естетску. Нацијонални индивидуализам није ексклузиван; он не сматра друге народности

291