Nova Evropa

непријатељскима, већ у њима види диференцираност човјечанства у циљу изградње хармоничне свечовјечанске заједнице. У њој се неће изгубити многоликост, —- она има да буде виша синтеза заједничких напора око братимљења свих људи,

___ ОЖидовски народ доноси своју засебну ноту. Народ од три тисуће година историјскога живота, који је очувао своју посебност, несамо да има „право“ на опстанак, него је и корисно да он постоји као скупна индивидуалност и због човјечанства, које није толико богато тековинама културнога такмичења да би се смјело лишити једнога тако осебујнога сарадника. Можда је — о томе ће да суди будућност — жидовски народ мост, који ће да спаја Оријент с Окцидентом и да тако доведе до стапања двију култура, од

којих је прва ћудоредно-чувствена а друга трезвено-мозговна. Он _је, у историји, већ вршио ту задаћу, давши свијету великог учитеља ћудоређа и љубави. Што није до краја успјела, бити ће, можда, разлог у томе, да се једна велика, свечовјечанска наука, дошавши у посјед хладних, окциденталних варвара, откинула од своје жарке ћудоредне оријентске колијевке,

дови не траже, и не својатају, ништа до своје мјесто на сунцу. Човјечанство крочи напред у ћудоредним спознајама, поред свих грозота савременога свијета, Једнога лијепога дана, оно ће да наиђе на један стваралачки, обновљени народ, и бити ће срећно што ће, окајавши тисућгодишњи крвави гријех, моћи да пође напоредо с њиме, једнак с једнаким, до највиших висова. Александар Лихт.

Cijonistički pokret, *) 1

ОчкаКо је, бошпе 70 iza Hrista, razorena samostalna židovska država, nikad nije u Židova potpuno utrnula čežnja za Cijonom, za Palestinom, Prvih tisuću godina iza toga, ona živi kao državnopolitička čežnja., U to vrijeme imalo je i pokušaja, da se uspostavi 21-

dovska država. Još i u 16, vijeku, Don Josif od Naksosa pokušava da obnovi židovsku zajednicu u Palestini, Inače, cijonska se čežnja javlja u mističkim, mesijanskim oblicima; iskrsavaju i lažne Mesije, koji uzbunjuju narod, da se iz nedostojnog svoga stanja spase u zemlju u kojoj su im pradjedovi živjeli sopstvenim, samostalnim nacijonalnim životom. I u doba najvišega cvata židovskoga naroda u rasulu, njegovi su pjesnici pjevali pjesmu čežnje za Cijonom, Jehuda

*)Ovaj članak prikazuje samo u osnovnim crtama suštinu i razvijanje cijOnističkoš pokreta, Tko hoće da se opsežnije upozna sa njime, neka potraži knjige Adolf Bohm: »Die Zionistiche Bewegund« ({Welt-Verlag, Berlin 1920 i 1921) i Nahum Sokolov: »Story of Zionism« (London 1920), s predgovorima Balfura i G., Pišona,

292