Nova Evropa

»Ak ravno mene ljubit smeš, jaz dobro vem, ti dobro veš, да v zakon vzeti me ne smeš«,

In šla je žalostna domu, tožila milemu Bogu, da ni nje vere, nje rodu,

Al večkrat je nazaj prišla; nje vera trden jez je bilš, ljubezni nje ni vstavila. F. PREŠEREN.

Јуда Перец: Бонце Ћутљивац.

Овдје, на овоме свијету, није се смрт Бонца Ћутљивца никога дојмила, Кога бриге, какав је био Бонце, како је живио и одашта је умро! Да ли му је срце пукло, или му снаге није достајало за патње, или му се крста преломише од превеликог бремена,,., Тко зна, можда је, најпослије, умро и од глада!,..

Један трамвејски коњ да падне, људи би се више заинтересовали, Новине би писале, мноштво би напуњало улицу, да виде пало кљусе, или мјесто гдје је пало, Али никоњ неби био те среће, кад би било толико коња колико је људи!

Бонце је живио тихо, па је тихо и умро — минуо је као сјенка кроз свијет, Код Бонцеова обрезивања нијесу звечале чаше с вин м, код обреда приопћења није изрекао свечана говора. Међу милијунима себи равних, он је био као пјешчано зрно на морском жалу,

нико не опази, кад га вјетар дигао и пренио на другу страну. Кроз живот овај не остави трага, куда је прошао, а послије смрти вјетар повали његову надгробну куглу, Жена гробарева нађе куглу, расијече је, и свари у њој крумпир. Гри су дана тек била прошла, откако је Бонце умро, али бисте узалуд питали гробара гдје га је покопао,

Да је Бонце имао споменик, нашао би га, можда иза сто година, неки археолог, и име Бонце Ћутљивац наново би зазвучало у нашим ушима. Сјена! Његов лик не остаде ни у чијем спомену, ни у чијем срцу, Мизерно поживе он, мизерно и умрије,

Кад се свјетовна врева стишава, нашло би се можда кога да би хтио да чује, како се преломише крста Бонцеова. Кад људи ухвате мало слободна времена, можда би тко хтио да се сјети, да Бонце — тај исти Бонце — имаше за жива тијела двије угасле очи и страшно упале образе, Штавише, и кад није носио ништа на својим леђима, он би ходао ипак оборене главе, као да за живота тражи свој гроб.

Кад су Бонцеа одвели у болницу — куг у који су га ставили убрзо се напуни, Десет се људи, сличних њему, одмах јавило, да

307