Nova Evropa

da će se ljudsko društvo razviti u takom smjeru, da će se sve to veći broj njegovih člaiova dizati do objektivnog prosudjivanja i Фјеоуаnja id svagdašnjem životu,

· Рт. К. Козпег.

Јеврејски грађани Југославије, и њихов однос према држави,

Постанком југословенске државе створена је нова група Јевреја. као дијела јеврејског народа. До уједињења, Јевреји данашње Југославије живјели су у различитим политичким и културним срединама, По својој историјској судбини и свијести једно, они се ипак између себе разликују у многом погледу.

Јевреји Србије, Старе Србије, и Босне, су т. зв. Сефарди, т, ј, шпански Јевреји. Они су се доселили у своја данашња оби= тавалишта под крај 15. вијека и у 16, вијеку, Изагнани, за инкви- | зиције, с пиренејског полуострва, гдје су узимали врло активна. учешћа у државном и духовном животу земље, нашли су великим дијелом уточишта у земљама њима склоног султана Бајазита ПЦ. Мања чест тих избјеглица настанила се у Македонији, Србији, Санџаку, и Босни; од њих потјечу данашњи сефардски житељи ових области, Готово у исто вријеме спомињу се и сефардскојеврејски становници Дубровника и Сплита,

___Ови су Јевреји, као и друге народносне групе у Отоманској Царевини —- то важи и за Јевреје у Далмацији — живјели одвојени у својим махалама (квартовима), својим засебним животом, и били су организовани у нарочитим вјерскопросвјетним општинама. Те су општине имале врло широку автономију у вјерским и културним пословима својих чланова, па су вршиле чаки јурисцикцију y свим грађанским споровима међу њима, Под овим увјетима, они су могли очувати своју особну друштвену -и духовну структуру, тако да скоро ни данас нема много разлике између појединих дијелова Сефарада који, у групама, обитавају земље некадање Отоманске Империје, Исте су им традиције и обичаји; једнога су вјерског обреда. Интересантно је, да ови Јевреји још и данданас, живећи у разним нацијоналним срединама, говоре штанским језиком 15. вијека, који су присвојили у Шпанији, а послије га, у новој постојбини, према новим приликама и потребама околине и времена, преудешавали и прилагођивали, док су најзад створили из њега један, више мање; сопствени језик, Овај је језик огледало њихове душе и историја њихова путовања. Овај идијом језик је усмене предаје и доста знатне вјерске и народне књижевности ових Јевреја; по њему сачињавају они, све до у новије доба; једну духовну породицу. Али у посљедњим се деценијама кидају везе ове породице. Формира се све јаче култура, и развија држава народа усред којег живе, Јевреји у Србији, крећући се у либералној атмосфери једно-

264