Nova Evropa

nošaj prema češkom pozitivan, Protivu razlaganja Šturovih, o raznolikosti češkog i slovačkog narodnog duha, Hodža je razliku izmedju češkog i šlovačkog narodnog karaktera prostodušno označio ovako: »Mi i razumom osećamo, vi i srcem razumevate«.,

Unatoč dubokog poštovanja za ličnost Šturovu, i hjegovi drugovi i štovatelji priznavali su češkoslovačko narodno-kulturao jedinstvo, Nije samo episkop Štefan Mojses (Moyses) podupirao, pedesetih godina, češkoslovački literarni jezik, nego se ni glavni istorik cve važne dobe, Franko Sasinek, nije ustručavao da izjavi da »medju Česima i Slovacima nema takih jezičnih razlika da bi se morali deliti na dve narodnosti«, Medjutim, ipak se celi taj perijod deljenja svršio nekim tragičnim tonom,

Dr. Jozef Miloslav H ur b an, verni drug Šturov — možda u celoj Slovačkoj u revolucijonarnoj godini 1948, i u kasnijim crkveno-narodnim bojevima najaktivnija agitacijona snaga — bio je muž toplih osećanja. i velikog poleta, Sve do godine 1843 nije bilo uverenijeg Čehoslovaka od njega, i od prvih početaka deljenja njegova je polemika bila naročito oštra, No 1875, kad je na Slovačku Maticu, na slovačke tri srednje škole, i na celi slovački duhovni živof, bio legao suverenitet madžarske države, nakon i usled nagodbe od godine 1867, te kada je stari Koloman Tisa dovršio napadaj na slovačku narodnost istorijskom lozinkom da »slovačkog narođa nema«, Hurban je bio još jedini iz onog kruga rodoljuba koji su u okvira Ugarske zasnovali ideju posebnog slovačkog naroda, koji treba da se odeli od češkoslovačke misli, Na sramotu što ju je bacio na njegovo i njegovih istomišljenika delo najviši odgovorni predstavnik Ugarske Države, odgovorio je stari Hurban velikom odlukom: iznova je proglasio duhovno i formalno jedinstvo češkoslovačkog naroda, i vratio se u slovačkom almanahu »Njitra« opet češkom literarnom jeziku, izgledalo je kao da će novi pravac skromne kulturne istorije slovačke uništiti delo poslednjih trideset godina, — ali je bilo dockan: slovački je baš u tih trideset godina zahvatilo duboki koren, A osim toga: poziv Hurbanov oglasio se bio, doduše, po Slovačkoj, ali mu iz češke šume ne odgovori puna jeka; od godine 1860 pošao je razvoj Сећа putem koji su visoke ograde delile od slovačkog i od Slovačke. Ladislav Riger branio je, doduše, češkoslovačko stajalište još i u protestu protivu sastava državnoga sabora; ali se je već tada češka politika nalazila sasvim u mrežama državopravnog istorizma; duh Klama Martinica koji si je pribavio, svojim programom što da je razvio na bečkom državnom saboru, o istoričko-političkim jedinicama, tople simpatije madžarskog plemstva — lebdeo je nad češkim javnim životom, Češkome državopravnome istorizmu, kako su ба formulisale staleške tradicije, nije pripadala ni Moravska; a kako bi mu onda pripadala Slovačka? Slovačka se »otrgla« pa je postala delom druge поло političke individualnosti, kojoj se isto tako pripisivala dogmatska intaktnost kao i vlastitoj... .. Slovačka je pod madžarskim suverenitetom provela razdruženje u literarnom jeziku, a češki državopravhi istorizam je to razdruženje potvrdio,

20