Nova Evropa

Prag kao kulturno središte Slovenstva.,

Medju slovenskim narodima bilo je oduvek svesti i osećanja, da su srodni po jeziku i po krvi, Nato se pozivao već i Karlo IV, češki kralj a nemački car, kad je pisao Caru Dušanu; a u Prag#') pozvao je on hrvatske glagolaše u manastir koji još i danas nosi ime »Na Slovanech«, Ali u svemu tom bilo je više čuvstva i fantazije nego pravog poznavanja stvari i realnosti,

Tek u drugoj polovici 18, stoleća počeli su češki naučenjaci, ispitujući istoriju češke zemlje i naroda, ozbiljno proučavati i ostali slovenski svet, i Prag je tada dobio učeno društvo (»Kralovska společnost nauk«), prvo u slovenskim zemljama, koje Još i danas postoji uz Akademiju Nauka, Češka je postala domovinom osobite nauke, slovenske filologije, kojoj je položio temelje J. Dobrovski (Dobrovsky], »patrijarh slavistike«, Za njim su došli i radili a istom pravcu Jos, Jun gman (Jungmann), V. Hanka, Pavao Š afarik, F., Čelakovski ({Čelakovsky), Palacki {Palack#}, i drugi, Ruska Akademija pozvala je Čelakovskoga, Šafarika, i Hanku, na početku tridesetih godina devetnajstoga stoleća, u Petrograd; ali se ovi nisu odazvali, te je već godine 1835 došao iz Moskve Po šodin u Prag, a kada je Rusija trebala prve slaviste za nove stolice »slavjanskieh narččij«, bili su najpre u Prag poslani Prajs (Preis), Bodjanskij, i Sreznjevskij, da ih Šafarik uputi u naučno izučavanje slovenskih jezika, književnosti, i starina, — U knjižnici »Muzeja Kraljevstva Češkoga« sakupljao je Hanka knjige svih slovenskih zemalja,

Ali su, uz naučenjake, radili u istom sveslovenskom duhu i pesnici i pisci, osobito Jan Kolar (Kollar), koji je u svojoj »Sla&vy dcera« (1824, 1832) stvorio pesničko »evandjelje panslavizma«, te dao i Južnim Slovenima »Majku Slavu«, a u češkom i nemačkom spisu »o slovenskoj uzajamnosti«, koji je preveden na razne slovenske jezike, filozofski obrazložio svoju teoriju o zajednici svih Sloven.

Poznato je, kako je ovaj pokret delovao na zagrebačke Ilirce, na Srbe u Ugarskoj, i na Slovence, i uopće na čitav naš narodni preporod, I kad je došla burna godina 1848, sastaše se svi Sloveni u Pragu, pod predsedništvom P., Šafarika, te poslaše, iz pera Fr. Palackoga, nemačkome parlamentu u Frankfurt, i svim narodima Evrope, proglas o svojim pravima i ciljevima, | ___

Tako je »Zlatni Prag«, taj po svome položaju i po znamenitoj istoriji i svojim umetničkim spomenicima divni grad, stvorio sebi svoj položaj u slovenskom svetu, Naš Stanko V ra z čeznuo je za njim, Još godine 1845, kao Židovi danas za Jerusalimom, te mu je pripisivao zadaću, da veže Istok sa Zapadom, I za srpsku omladinu u šezde-

*) Nerado pišem Prag, i držim da bi trebalo i kod nas dovoriti Praga, kako govore i pišu svi drugi Sloveni; oblik »Prag« ostao nam je iz vremena, kad su Hrvati i Srbi poznavali Čehe (Pemce) preko Nemaca i Austrije, Trebalo bi izvršiti reviziju i drugih ovakih imena slovenskih dradova i zemalja.

92