Nova Evropa
* |пазтојајо зе да im se oslabi efekt predstavljanjem osudjenih oficira Као austrofila, koji su se upuštali u intrige i pregovore s neprijateljem | |u nameri da zaključe zaseban mir, | | | _Solunski je Proces zaoštrio još više пезјоби u vladi, i doveo je | na kraju krajeva do izlaska vodja mladih radikala i naprednjaka iz j koalicijonog kabineta, Njihov zahtev, da se Proces obnovi, bila je tačka u kojoj su se svi oni složili i skupa istupili, ali je on u stvari poslužio samo kao žiža u koju se usredotočili čitavi nizovi gravamina protivu ličnoga režima G. Pašića i njegove stranke,
Na sreću, ova odvratna partijska kavga još nije zarazila svojim otrovom spoljnu politiku Srbije, Makako da su se medjusobom trle, sve su stranke s oduševljenjem i bez ograničenja stajale na programu jugoslovenskog jedinstva, kako ga je proglasila bila Skupština u novembru 1914, a javno usvojio i princ-regent za svoga bavljenja u Lon-
| / donu u aprilu 1916, Štaviše, svi su potpuno odobrili odbijanje (С, Ра|Е __ ба да цаје та i za časak u potajne pregovore o miru što ih je nudio i Beč, Kriza vlade pala je baš u doba posete na Krfu predsednika Jugoslovenskog Odbora, Dra Trumbića, koji je došao da utvrdi jedan odredjen i jedinstven program izmedju predstavnika Kraljevine Srbije i njihovih sunarodnika u Austro-Ugarskoj. Dugotrajne sednice, na kojima se o tome raspravljalo, bile su poslednja prilika kojom su sve srbijanske stranke još skupa radile; i od najveće je važnosti potзен, да Кака Deklaracija, u koju su skupljeni svi rezultati ovog raspravljanja, predstavlja jednodušan glas svih delova srpskoga naroda. Stoga ni nesrećne nesporazume zadnje godine ne treba smatrati | znakom nekog popuštanja ili neodredjenog držanja u pogledu na| rodnog ideala, iako se, na drugoj strani, mora priznati, da one vrlo | ozbiljno i nepovoljno deluju na moralnu snagu onih od kojih najviše | zavisi da dodje do ostvarenja toga ideala,
Posle Krfiskog Sporazuma protivničke se grupe ubrzo razdelile, i G, Pašić nesamo da nije hteo da čuje opoziciju nego je odbio da sazove parlamenat skoro četiri meseca nakon što je bio istekao zakoniti rok, U njegovu bi se odbranu moglo navesti, sa dobrim razlogom, da se usled slabog i neodgovornog držanja većine narodnih zastupnika u izgnanstvu nije moglo očekivati nikakvo plodno poslovanje u takome telu, i da bi održavanje skupštinskih sednica pooštravalo samo vrenje u vojsci, S druge strane opet, sa gledišta ustavnog, njegovo se držanje ne daje odbrahtti, te je samo povećalo žestoki otpor opozicije, Napokon, u odgovor na direktan poziv upućen od predsednika Skupštine Kruni, Skupština je sazvana za 12, februar 1918, | na Krfu, | | U normalna vremeha srpski se parlamenat sastojao iz 167 članova, Od ovoga su broja 41 zaostali u Srbiji, poimence i vodje liberalne stranke; oni na Krfu delili su se u dve skoro jednake grupe 64 stara radikala, pod G. Pašićem, i 60 članova opozicije {12 radikalskih disidenata, na čelu sa bivšim ministrima Trifkovićem i Stojafiovićem, i profesorom Dražom Pavlovićem; 31 samostalac, pod bivšim ministrima Davidovićem, Draškovićem, i Prodanovićem; i male
164