Nova Evropa
рено и критички, шта је допринела Србија заједничкој победи. Улога. то Ју је Српска Војска играла на своме јединственом фронту, иако је овај био сразмерно мали по броју миља, остаће заувек велика као напор и као пример; и Ваша »Нова Европа« одала јој је почаст коју заслужује. Једино питање које би још остало да се расправи било би, уколико је Србијанска. Влада извршила своју дужност на политичком и моралном фронту, који је, у случају Антанте, исто тако јединствен, и није мање важан од фрошт који држи војска.
Ми Срби смо ово питање већ одавна дискутовали међусобом, нежелећи да оно пређе границе наших интимних кругова, догод је било и трачка. наде да би се оно међу нама дало решити. Данас, морамо признати, ми смо изгубили сваку наду у том погледу, те смо принуђени да подупремо своје разлого разловима и'саветима наших пријатеља. Њихов велики иштерес, да Српска Војска буде јака и здрава, гарантује нам да Бе њихово испитивање зла што нас је снашло, а које може постати још горе и врло опасно, бити стварно: и објективно. То додуше: није мишљење органа Г. Пашића у Женеви (»Ба Зегђје«), који је на прве напомене наших британских пријатеља одговорио. ставивши се у арогантну и хипокритичку позу браниоца Србијине. незавнености, те проглашујући своју непомирљиву опозицију противу мешања ма какве врсте и-ма с које стране. Нећемо трошиги времена да, напоредо, наведемо разне ставове из чланка »Нове Европе« са грубо изобличеним верзијама истих ставака у »Џа Четђје«, нити Ђемо се упуштати у прави смисао на овакав начин криво изнесених мисли. Време за чарке и препирке прошло је, и ми данас треба да слободно говоримо о ономе што је и како је.
Стицајем прилика у којима се ми данас налазимо, нема ниједног подручја, ни у нашем унутарњем животу, за које бисмо могли рећи да је истински независно. За спољну политику, која је код савезника тако пераздружно свезана заједничким програмом и заједничким циљевима У Рату, тешко би се дало рећи да је сасвим независна, чак и у случају саме Велике Британије. А колико је тек непаметно, ушанчити се арогантно иза формуле неприступно,ексклузивне властите компетенције у случају наше малене државе у изгнанству, која остварење својих народних идеала не може оснивати данас ни на правима векова, ни на положају силе у свету, већ једино на интернацијоналној правди, онакој каку могу тражити само удружене демократије.
Никада нису наша унутарња и спољна политика биле у тешњој вези и више зависне једна о другој него данас, пи никада нису биле наше парламентарне групе мање у положају да утичу редовним путевима и начинима на политику у једном или у другом правцу. Може се чак рећи, ако би уопште имало разлога за тужбу, да се савезници залажу и одвише ва једну страну; али би така тужба могла да потекне једино од етране опозиције. ji
У истини, српској су опозицији везане руке, и то несамо стицајем прилика, које јој не дају могућности да се обрати земљи и народу, већ, у исто доба, и целом организацијом нашега живота у изгнанству, која нас лишава и оно мало средстава што нам беху остала, наиме, парламентарпе активности и рада у јавности. Није било бев разлога, да се ГК. Пашић из све снаге противио захтеву опозиције, да седиште владе буде у једној
176