Nova Evropa

Ekonomski pregled.

Novčana kriza,

Sa opticajem novčanica u iznosu od pet milijardi 236 milijona dinara — kako proističe iz izveštaja Narodne Banke od 8, oktobra t. g. -— plas izvesnim milijonima državnih novčanica od jednog, pola, i četvrt dinara, koji se ne iskazuje u ovim izveštajima, mi se momentano nalazimo u jednoj novčanoj krizi kakovu već decenijima nismo doživeli,

Naši novčani zavodi, ta uporišta današnje moderne privrede, momentamo se nalaze u takoj situaciji, da ne mogu da udovolje ni elementarnim potrebama naše privrede, Nijedan naš novčani zavod, bio on veliki ili mali, ne bi mogao da izdrži ni jedam slabiji udarac svojih verovnika; zahtev, da se isplati ma i Jedan deo ulcžaka ili potraživanja po tekućim računima, doveo bi skoro svaki naš novčani zavod do krize, Ne mislimo time izraziti sumnju u solventnost našega novčarstva, ali je danas situacija takova, da se aktiva kojom banke raspolažu momentano ne d3 pretvoriti u gotov novac, Imobilnost naših novčanih zavoda je generalna, Naravno, kod nekih je imobilnost relativno slabija, dočim je kod nekih i apsolutna, Već sama činjenica, da novčani zavodi, i to oni vodeći, računaju danas sa kamatima i raznim providbama od 15 do 20%, govori jasno o situaciji koja u ovaj čas vlada na novčanom (ти, Пок se movi krediti principijelno ne podeljuju a stari se otkazuju, kriza naravno neće pokazivati nikakovu tendencu na bolje, Dapače, uza svu horendnu visinu kamata, potraživanje za novim kreditima nije nikad bilo tako jako kao baš danas, ;

Kod jedne novčane krize uopće, a kod naše specijalno, imamo da razlikujemo dva srodna a ipak tako oprečna momenta: nestašicu gotovine, i nestašicu raspoloživa kapitala, Krizu novčanog opticaja dakle moramo odvajati od krize usled nedostatka raspoloživih kapitala, iako često obe zajedno nastupaju, Prva kriza, naime kriza gotovine, zavisi mnogo mesamo o kvantitetu novčanog opticaja nego i о поуčanoj organizaciji dotične privrede, Druga kriza, kriza usled nedostatka raspoloživih kapitala, zavisi o kvantitetu raspoloživa kapifala u odnosu ma intenzivnost kapitalističke produkcije, Tako је, паprimer, Britanija, usled specijalne platežne organizacije, u stanju da за relativno neznatnim kvantitetom novčanica obavlja jedan upravo kolosalan promet, Njen čekovni i klirinški promet ide dnevno u milijarde a da za to ne treba nijednog penija gotovine, Framcuska, naprotiv — a ovde mislimo na predratne normalne prilike —, imala je gotovo najveće kvantitete raspoloživa kapitala, koji je ulagala u poduzeća diljem celoga sveta, Slabija intenzivnost francuske produkcije imala je dejstvo, da je ponuda kapitala bila jača od potraživanja, te je taj višak morao onda da nadje ventila u inozemnom angažmanu, - Sama veličina novčanog opficaja ne sme se zameniti sa veličinom raspoloživih kapitala. Jedna stanovita suma u opticaju daje se

221