Nova Evropa

жњу несамо с тачке гледишта међународне филантропије. Комунистичка, револуција, као узбуркана морска стихија, испљуснула је из Русије не толико њену земљепоседничку аристократију и њену квалификовану индустријску буржоазију (премда се и они налазе прилично многобројни у изгнанству), колико њену радну интелигенцију. То је факат чија се важност не да игноровати. Изражен је тај факат у самој битној структури руске емиграције, у карактеру и правцу њене акције, чак и у спољнем изгледу. Да ли се тим фактом не разјашњава појава, да највише саосећања. срета, руска. емиграција на Западу, у средини европске интелигенције%..

Продужено борављење огромног броја представника руске интелигенције и руске мисли, и особито руске омладине, на Западу, створило је јединствену и свога, рода могућност зближавања, са културом, језицима, условима живота европеких држава. Од особитог је значаја у том погледу 60равак Руса по словенским земљама, пре свега у смислу остварења, идејне и културне везе, а такође и у смислу оснажења, економских веза.

Не треба мислити, да руска емиграција сматра своје бављење изван отапбине као стално, — она не сматра себе осуђеном. Мисли и осећаји · њених најбољих представника управљени су у правцу Русије. Горак је хлебац изгнанства, и бескрајно је тешко осећање бесправности и правне незаштићености, које често има да поднесе руски емигрант. Уздржавамо се од предсказивања, када ће најзад доћи час повратка у родну земљу. Верујемо само, да ће бољи део руске емиграције понети својој домовини не класну мржњу, и не тенденцију повраћаја разних привилегија, него оно што је руска интелигенција свагда доносила своме народу: пожртвован рад и љубав за народ.

(Праг.) Проф, А. Макљецов.

Cigani,

Ima već četiri godine što se po evropskim kulturnim nizinama skitaju Rusi-cigani, Izbačeni instinktom održanja sa rodjene svoje бтиде, potucaju se ti ruski _cigani, — jedni slomljena srca, drugi otrovani mržnjom koja ih sažiže, treći plivajući niza struju koja ih nosi, nadajući se sveudilj da će ih bilo gde izbaciti jer više nemaju snage da plove protivu nje,

Neljubazno su ih primile evropske ravnice, teraju ih odasvud gde bi se naselili, podsmevajući se njihovu izgledu, i dobacujući im kadikad milostinju, Zlobnim, povredjenim očima gledaju cigani na zadovoljne gradjane- еуторејсе, Кој шпади svoje obitelji i svoja domaća ognjišta, i koji sa čudjenjem motre divlje ruske cigane govoreći medju sobom o užasnim i krvavim običajima tih divljaka, čudnovatim 1 пеrazumljivim, — Pogledajte malo bolje te izelice, milijone tih izelica, što su se nepozvani pojavili u Evropi, ŽZagledajte se u njihove iznemogle obraze, u njihove umorne oči, Koliko ima u njih čežnje i želje za domovinom; koliko je nezasluženih prekora izdržala izmučena njihova duša; koliko se zatajene boli skriva u njihovim srcima! A pred пјиа ,.,. обајапје ,... ризћо5 ,,.. сфбапбипа, — Zašto se oni, kad

243