Nova Evropa

ном социјалном борбом, па ако треба, и штрајковима, извојује себи боље услове за живот, — Најбоље је прошао, код овог падања валуте, спекулант, и онај који је имао знатније износе предратних дугова; тај је за рачун тих дугова био у могућности да набави знатну количину реалних добара, чија. је вредност услед пада валуте непрестано расла, док је његов дуг номинално остајао исти а у ствари из дана у дан падао. Код падања валуте добро је прошла и држава као такова. Њени дугови, уколико

су били закључени у домаћој валути, стварно су данас далеко мањи него

што су били у доба њихова закључења.

Не бисмо све ово ни спомињали, јер су то ствари које више мање свак опажа, да нећемо да укажемо нато, како је моментана ситуација услед поправка наше валуте постала сасвим друга, дапаче потпуно Qy-

протна, оној која је била док је наша, валута све дубље падала. Попраљв-.

ком наше валуте, ни падом курсева страних валута, догађа се у нашој привреди сасвим супротан процес ономе досад: цене роби, специјално навелико, иду даномице на ниже, и док је пре најлошије пролазио онај који је поседовао готовину, или улошке код новчаних завода и слично, данас управо тај пролази најбоље, а сваки који поседује материјална, добра данас губи. Привредници са реалним добрима остају на истом, јер једно земљиште, или једна кућа, не мењају се било да ми нотирамо у Цириху 10 било 100 —, њихова, реална, вредност остаје, углавном, иста. Средњи сталеж, чиновништво и други радници, уколико су успели да, дођу до веће плате или наднице, знатно ће профитирати поправком валуте, будући да услед пада цена за исти износ новчаница могу да прибаве себи знатно већу количину материјалних добара. — Најгоре пролази сада онај који је најбоље пролазио док је наша валута падала, наиме онај који има знатне дугове, особито ако је такове дугове начинио тек у задње доба, јер док висина дуга, привидно остаје на истој висини, реално је дуг све већи и већи, и за његово подмирење потребна је данас, наравно, далеко већа количина, материјалних добара него што је то био случај док је наша валута, стално падала. Ови они, дакле, који су у задње доба, куповали робу на кредит, или градили зграде и т. д., данас страдавају.

Како видимо, пад или пораст једне валуте знатно утичу на привредне прилике несамо целе земље него и појединца. Да видимо, укратко, шта, он значи за целокупну привреду једнога, народа, специјално за његову вањску трговину.

Код прве фазе, наиме код падања, валуте, ситуација је на први поглед повољна: пад валуте фаворизира, експорт дотичне звмље а ставља, извесне потешкоће импорту са стране; експортер за, извезену робу добија далеко више него што се роба, плаћа у туземству. Та разлика цена између туземства и иноземства делује попут какве премије на унапређење експорта. Карактористично је за све државе са слабом валутом, да

цене роби у туземству, особито оној роби коју дотичне државе и саме у.

довољној мери продуцирају, не иду напоредо са кретањем валуте: валута, је, наиме, редовно брже падала него што су те цене расле, тако да св између туземства и иноземства у погледу цене стварао увек знатан диспаритет. (Многе државе кушале су разним мерама, поименце с помоћу извозне царине, да у корист државне благајне партиципирају на тој разлици цена

253