Nova Evropa

Ако-је задњи знатни пораст нашега. динара значио имобилност налпе привреде, понменце нашега експорта, онда је то једно зло, па ма на први поглед изгледало и обратно. Девизна. политика, која је имала за циљ нагло повишење динара, почивала је на кривим претпоставкама, и неће проћи дуго па ће њене лоше последице бити свакоме јасне. Сличан, веома. сличан, пример имали смо у Чешкословачкој, па данас тамо влада, таково стање, да нико озбиљан неће тврдити да су тамошње привредне прилике у овоме часу сређене. А разлика је између нас и Чешкословачке утолико, што је пораст чешке круне уследио чисто услед привредне снаге Чешкословачке- (суфицит експорта над импортом) а не као код нас с помоћу иноземног зајма и разних административних мера. Радни народ,а то је велики део народа, тражи рада и зараде без икаквих обзира како ми нотирамо у Цириху, или како Цирих нотира на нашим бурзама. То је тежиште питања.

· Ми смо већ напред рекли, да је стабилизација наше валуте данас најважнији наш проблем финансијски. Стабилизација на једном одвише високом нивоу, за данашње прилике, била би, како већ видесмо, штетна, јер би парализирала продукцију. Стабилизација не сме никада бити узроком тешким привредним кризама, које или већ наступају код нас или ће да наступе у најближој будућности.

По нашем мишљењу, дакле, једина, база за успешну стабилизацију нашега динара била. би: опћи пиво цена у нашој привреди, без икаквих обзира на моментане осцилације наше валуте. Још пре годину дана, стабилизација на бази 12 сантима за један динар била би се дала провести а да не би проузроковала никакову привредну кризу; данас, кад су се наше цене прилагодиле већ и курсу од 6—8 сантима за један динар, стабилизација. на бази 12 сантима за. 1 динар значила, би катастрофу за нашу привреду. И што би куре стабилизације бивао већи утолико би ситуација за нашу привреду била лошија. Ми се дапаче усуђујемо изјавити, да што би се стабилизација провела на нижој бази утолико су и већи изгледи да ће успети. И сама држава имаде знатан интерес да се стабилизација проведе на што нижој бази. Држава наша, например, дугује Народној Банци око четир и по милијарде динара, — ако за стабилизацију узмемо као базу 10 сантима један динар, онда тај дуг претворен у златну валуту износи 450 милијона динара; а ако за базу узмемо куре од нешто испод 7 сантима за 1 динар, онда сав тај огроман дуг у златној валути износи само 800 милијона динара. Стабилизација, у правом и коначном смислу, није ништа друго до једна предрадња, и једна етапа у циљу коначне валутне реформе. Данас је већ читав привредни свет уверен, да без повратка на златну базу нема дефинитивног решења светског валутног проблема. А стабилизација је једна етапа за прелаз на златну валуту. |

Али се проблем не састоји само у томе, да хоћемо стабилизовати валуту, него и у томе да је можемо стабилизовати. Да је, да опет наведемо један пример, Аустрија пре годину дана или и пре две године, хтела стабилизовати своју валуту, она то ни уз највеће напоре не би могла учинити, из једноставног разлога што њена привредна ситуација такову стабилизацију није допуштала; Отабилизација успева тек онда ако

258