Nova Evropa
лијанска лира нотира два и по динара, за један вагон извезене грађе једва половину од онога што је добијао кад је лира. нотирала преко 4 динара: сад је проблем у том, да ли је и пре његов чист профит био тако велик да се експорт и данас, уз тако ниски курс лире, рентира% Продукцијони трошкови остали су, наиме, исти, без обзира да ли лира нотира. четири или два динара; дапаче, у неким пиланама, баш ових дана, свршили су разни социјални покрети са резултатом повишења. надница за 10, 20, па чак и више %. Жељезничке тарифе, које управо у транспорту дрва играју велику улогу, остале су исте, и нема изгледа да би финансијалне прилике државе дозволиле смањивање жељезничких тарифа па ма динар постао и раван лири. Ако се екеспорт дрва, на бази од два и по динара, за једну лиру, не рентира, наши индустријалци дрва, мораће снизити продукцију, уколико неки неће бити присиљени да ју и сасвим обуставе. Ми никако нисмо у стању да иновемству диктирамо цене које нама конвенирају, јер већ на сваком кораку осећамо конкуренцу других народа, специјално оних који имају валуту далеко лошију од наше те који према томе могу и да иду са ценама на ниже. — Али, кад би индустријалци само редуцирали или обуставили продукцију, ни пб јада; него они у исто време отпуштају и своје радништво и своје чиновништво! Ако се наша, валута тако поправи, да ниво цена код нас знатно остане над нивоом цена иноземства, онда несамо да ће дрвена. индустрија бити присиљена на знатно отпуштање радне снаге него бе пре или после и остала. наша индустрија бити присиљена, да пође истим стопама.
· Тиме се наш валутни проблем сукцесивно претвара, у један надасве тежак социјалан проблем. Како стотине и стотине хиљада људи не могу на дуго да остану без зараде, сама ће држава бити присиљена, да, попут неких других држава, инаугурира једну социјалну политику широке концепције, па да узме на свој терет опскрбу свих незапослених. То би, наравно, значило такве издатке за државу, да би наша финансијска, санадија, била опет угрожена,
- Последица наглог пораста наше валуте, уосталом, није само убитачна, за народну привреду, него репрезентира и највећу опасност за, коначну стабилизацију једне слабе валуте. Ако услед поправка валуте експорт спадне на минимум а импорт порасте на максимум, онда то значи потпун поремећај наше трговачке а тиме и наше платежне биланце. А ако ми сада морамо далеко више импортирати него што смо то досада радили, а екепортирати мање него раније, онда је сигурно да бе то да делује на поновни пад наше валуте, и никакве интервенције или административне мере не би биле у стању да на дуго спрече тај поновни пад.
| На конкретно питање, која би валутна политика, по нашем мишљењу, била најбоља ми бисмо се усудили тврдити, да исправном сматрамо само ону валутну политику која дотичној привреди омогућује максимум продукције. Јер тек ако се наша продукција потенцира до максимума, можемо се надати да ћемо коначно санирати читав Hal привредни проблем а тиме и нашу валуту. Валутна политика, без уског ослона на целокупну привредну политику, осуђена је да пре или после доведе до слома. Не сме се заборавити, да валута пије друго до резулттанта читаве привредне ситуадије једнога народа.
257