Nova Evropa

sebnim ciljevima, Belošević prihvata najviše uobičajeni sistem podjele Političke Ekonomije (proizvodnja, promet, podjela gospodarskih dobara, i potrošhja), te uglavnom sve probleme svrstava u tu sistematiku, pojedina su ranu poglavlja prilično izjednačena, tako da nije ništa bithog ispušteno, niti su za volju tzv, dnevnih pitanja izvjesna podeučja hipertrolički tretirana, U tom je pravcu Beloševićeva knjiga nesamo nekako »izbalansirana«, već su i pojedina poglavlja, ako ih izuzmete iz cijelog konteksta, lijepo zaokružena, kao neke male monografije o dotičnom pitanju, Ta naročito mišlimo na partije koje su posvećend problemu vrijednosti, bankarstvu, pitanju papirnatog novca,imeđjunarodnih plaćanja, Dobro je, na kraju knjige, dodan i preSled povijesti Političke Ekonomije, Nijedna partija nije pisana ni suviše naučno ni suviše popularno, tako da će se baš početnik u ovom razlaganju vrlo lako snaći; način je pisanja uopće, tokom cijele knjige, toliko simpatičan, da ne odbija čitatelja, a to je kraj poznate suhoparnosti ekonomskih učbenika ponajljepši uspjeh za autora, Svakom principijelnom stanovištu najbolji je odgovor, ako mu se suprofistavi i protivno principijelno gledište, te ako se od svakog uzme ponešto kao ispravno, jer su gospodarski pojavi, možda više nego ikoji drugi, i suviše kompleksni, pak se vrlo često konzekveninom provedbom jednog, pa bilo kako simpatičnog i dobro fundiranog principa, 'dolazi nesamo do jednostranih već upravo do apsurdnih zaključaka, Profesor Belošević se je svagdje uklonio ovakom jednostranom gledištu, Napose ireba konstatirati, da je autor pri razlaganju svagdje upotrebio i najnoviju stručnu literaturu, | -

Prigovoriti moramo, što knjizi fali mdeks, te što je popis literature ispao nekako mršav, osobito glede djela domaćih autora, Tih je i onako tako malo da ih je vrlo lako bilo sve nabrojati, sa svim njihovim djelima, Ipak, sve u svemu, možemo reći, da je profesor Dr, Belošević dao našem mladjem naraštaju jedan dobar i solidan učbenik, te je poželjno, da ga doskora štampa i za knjižarski promet,

Dr. Valdemar Lunaček,

Писмо „Новој Европи“. Наша Ривијера.

Крило-Јесенице (Далмација), новембра 1922.

Прва је јесенска бура запухнула, и наши купалишни гости већ су давно отпутовали са нале приморске обале. (ве се је године опазила па нашем далматинском приморју једна веома угодна појава, која пе сме да прође неопажена и у широј јавности.

Одвајкада је источна страна Јадрана — данас претежним својим делом власништво југословенске државе — била привлачном тачком за посету странаца. Видело св је сваке године усидрених у нашим лукама великих излетничких лађа, под британском, француском, и немачком 88-

287