Nova Evropa

Питање саобраћаја. странаца, налла публика посматра још посве једнд-

страно, напросто као спортске излете, туристичке забаве, разбибриге; дочим је оно код свих модерних напредних држава задобило значај правог.

промета, обрта, посла, користи, добитка, и ужитка. Оно што су Француска и Италија учиниле од својег обрта, а Швицарска н Тиролска од својих планина, што Чешка од својих шума, — зашто да ми Југословени не учинимо од природног блага којим смо обилно обдаренн, и то у свим тим облицима благослова, мајке природез Нису ли наши загорски крајеви, са. својим шумама, наша Босна са својом шумом и планином, наша језера у Дојрану, Охриду, Скадру, Бледу, пи Плитвицама, драгоцени уреси наше помовинез А ко да оцени лепоту и вредност наше приморске обале од Сушака до Бојане, за. 600 километара. зрачне дуљине, — заокружене с југа. са стотину отока и острва, да ју бране од бесних морских валова, и заштићене са севера. планинским косама проти жестини бурез Ако има ишта у Европи подобна, за презимишта и купалишта, то је — можемо мирне луше рећи — наша обала, која има све најбоље предувете да се на њој развије у великом стилу ЈУ гословенска. ривијера попут оне у Француској ин Италији.

Ово св питање има посматрати са два гледишта: с екопомског, и са надијонажног. Познато је колико доносе народној привредн ривијере у Франпуској и Италији; а малена Швицарска покрива своје издатке понајвише приходом од странаца, који долазе у походе њез зиним планинама и у њене хотеле. Узмимо за подлогу рачуна овогодишњи повет Чеха, који су 2—8 летна месеца пробавили на нашој обални, те одмеримо само 20 динара дневно по особи (треба, признати Чеси лакоумно не разбацују новац) отпада на. 25.000 гостију знатна свота од преко 1 милијона динара даномице, што иде наравно у корист домаће привреде. Када, се теком времена уреде хотели, купалишни намештаји, и други комфори, наша ће обала моћи удобно примати сваког лета до 50.000 људи, што ће овој сиромашној земљи бити од огромне помоћи. Као огранак нашег словенског дебла, наша браћа Чеси, који мора не поседују, биће нам увек мили гости, као и сви други Словени. Али када погледамо на наш географски положај, намеће се потреба, да се у првом реду побринемо — за се, за своје држављане. Од 12 милијона пучанства — обло узето — нити у милијона не живи на мору или у непосредној близини морске обале. Ми нисмо у пуном смислу поморска, него смо само деломично поморска а претежно копнена држава. тако да већи Део нашег пучанства стоји подалеко од мора. Ако хоћемо а то морамо хтети —, да сви наши имућнији људи из Србије, Војводине, Хрватске, Олавоније, Босне и Херцеговине, који су пре тражили летног одмора у туђим купалиштима. (Остенде, Бијариц, Ница, Напуљ, и млетачки Лидо), нађу тај одмор и поткрепу у своме дому, на своме мору, треба да надлежни кругови предузму еходне мере да би се испунили сви преду-

BOTH, Te да се што пре омогући пи олакша пи приступ и боравак на“тој обали.

Осим економске, пословне, стране, овакав саобраћај наших људи са приморјем, особито у данашњим несређеним приликама наше државе, има велику важност н у политичком погледу. Састати се, уповнати се, значн упола епоразуметн се н разумети се | 7

289