Nova Evropa

ispljuvanog macijonalizma do istinskog čoveka, do radnika, Nije ni pisac ovde čist izuzetak, pisac »Golgote«, Dalek jedan, tudj i žaJostan dogadjaj, jauk, kvroanje kostiju, probudilo je našeg Herkula; ali je i to još san, refleksija samo, odjek, slutnja, teška vizija iz jedne slatke, lažne, plitke jave na javu duboku, mračnu, i gorku. Ali ipak, _ pukao je nov horizonat; iz nepoderime, teško rešljive, spore, gluhe jedne mase: digao se i uspravio jedan pokret, Sa »Golgotom« dobili smo pouzdano jemstvo, да бе зе i na horvackim žilama, mozgu, i :'krvi, graditi čovečanstvo, 06 | UP O Па Preko ovog celog misterija pada koso i oštro osvetlenje Krležine ekscitacije na sve što se ovde kod kuće desilo: na prostačke i smra'dne sastanke svih odbora radničko-komunističke partije, na izdajstva, na kukavičluk, na glupost, i na gad, rečju-na niskost onoga što je trebalo da bude prvo i najlepše, uzvišeno, divno, što je i njega bilo ponelo, a što je sve ispalo do odvratnosti podlo, nisko, nedostojno, gadno. Koliko je gospodski i plemenit i raskošan tribut što ga Krleža poklanja i daje organizaciji radničkoj i ideji radničke diktature kod nas, i danas, i za vazda, Koliko lepote ima u tome!

Veličajna je pesma bila, jeste, i ostaće G olgota, — čudni misterij! Od glodanja strvina i stare i nove Golgote živeli su i živeće pokolenja pisaca, kritičara, i epigona. To je koncept za pesničko delo za sve jezike na svetu, Fragmenat piramida prema čijem podmožju gmižu ljudi od postarika, tisuće godina u jednom satu, bezbroj težnja u jednom uzdisaju, nerazmrsiv Zžamršaj stostrukih problema u jedhoj misli, Junak je ideja sviju ideja: ti i tvoj bližnji, Pe·čalba i stradanje njezino prikazano je u misteriji vehemencijom žanra, konvulzivnom reakcijom, potencovanom originalnom imaginacijom, bez takmaca i bez poredjenja, — 1 1510 је tako ostavljeno nerešeno sve, i nesvršeno sve, dubokom spoznajom istina večnih, Zato je veličajna i бидпа pesma bila, jeste, i ostaće, Gogota, veličajni i čudni misterij,

Uza sav protest, individđualno-naturalni protest i protestno rodjene i razvijene naravi, i uza sav prkos i srditi prezir i ljuti gnev, moralo se i ovde — moralo se, jer drugačije nije išlo — opljačkati evandjelje; moralo se zagrabiti u njega, jer se jedino s pomoću njega mogla dati osnova slici i misteriju i pesmi; i bez evandjelja, tako bitno utkamoga unutra, ostalo bi sve bestijalno, svirepo, očajno, mračno, i život bi bio strašno glup i lud, Zato se neizostavno moralo to da učini, i jedan je tek korak, upravo koračić, napretka u tome, što Je to učinjeno sa srditošću, sa protestom, sa gnevom i prezirom, samo jedan koračić,,, I zalud biste se od toga otimali, Jer će se morati i dalje ići u tome pravcu, da bi se došlo do ljubavi velike, jedme i prave, do

oproštehja grehova, do razumevanja svega, do jedinog vedrog i bla-

gog smisla: da se sa radošću, bez protesta, uzme krst na sebe da pravednici veselo prime na sebe kaznu i nezasluženo lično ispa'Štlanje, za druge, za one koji dolaze, za sve, radi te ljubavi velike, jedine, i prave „,, To je ujedno i nastavak razvoja kakav očekujemo

Код Кмеге,

291