Nova Evropa

teči: »Dezolatne prilike u celoj državi... nagnale su nas да зе огбаnizujemo vanpartijski na nacijonalnoj osnovi, i da sve svoje sile, umne i fizičke, uložimo u rad za spas naše velike otadžbine i narodnog jedinstva, sa devizom: jedinstvena. država, jedinstvena nacija«. Prevedimo ono »dezolatne« u nesredjene ili, ba, i u očajne, a •spas« u dobro, i mi bez ustezanja -pristajemo da poipišemo (ај program, Ima li doista, čega idealnijeg, i imperativnijeg, nego raditi za dobro i blagostanje svoga naroda? Tu nema nedoumice, — sva srca i sve glave su zato, :

Ali, za ime božje, od koga da spasavate ovu našu domovinu? Da li od imperija Turske i Austrijske? Njih su, koliko nam je poznato, srušili bajoneti državni, i naša nesalomljiva vera u narodnu snagu i narodnu budućnost; ta dva carstva nepovratno su olišla u zemlju uspomena. Da li vi, deca ognja i oluje, da li vi, dižete bar svoju gromoglasnu pretnju na talijanske fašiste, da oslobodite ono porobljeno življe što čeka i ne može da dahne? Ne! Jer, gde ste vi bili da na delo odgovorite delom, na krv krvlju, kad je onaj pesnički avanturista na prepad oteo nam Rijeku, i u njoj se nama na očigled i sramotu baškario? ,... Vas nije bilo nigde, sav odgovor na fašističke atentate bili su zborovi puni praznih deklamacija.

Danas, kod svoje vlastite kuće, vi ste se digli iz praha i uzeli pozu heroja. Svaka vaša reč seče kao oštra sablja, pršti kao sarajevska bomba; cika mitraljeza i zveket mačeva su u vašim pogledima. Vi ste sad »idealna omladina spremna da pogine za ovu državu«. U borbi sa kim, ako smemo pitati? Poradi koga ste to pojahali paripe, pripasali oštre djorde, i metnuli na glavu kalpake i čelenke? Protivu ljudi koji još ne mogu da se potpuno oproste tradicija »hrvatskih«, ili »srpskih«, kojima sti ta imena još svetla i draga; zaboravljate da su ta imena stolećima bila simvoli narodnoga duha i čuvari svesti o narodnoj zajednici; zaboravljate da se ta svetla imena ne mogu sad najedanput baciti u zapećak, previdjate da ona, obavezno, ne isključuju Jugoslovenstvo, Škripite zubima i na one mase u Hrvatskoj, i njihove vodje, koji, opravdano ili neopravdano, nezadovoljni sadašnjim stanjem i izgubivši zdrave pojmove, identifikuju režim sa državom; nemate u vidu da se nenormalno duševno stanje ljudi ne leči batinom i buzdovanima. ·

I pored sve idealnosti vaših namera, vaše vas držanje i vaše metode čine kukavicama, Nemojte se uzbudjivati; reč je doista surova, ali opravdana. Jer vaše su metode nasilničke. I nasilje je pokatkad dopušteno kada se pred sobom ima bezobziran protivnik koji i sam ne preza od nasilja, — primer sa talijanskim fašistima u Istri, gde vas nema, Ali kako da se okvalifikuju vaše metode prema jednom protivniku sa kojim ste u jednom frontu sa državnim vlastima, rame uz rame sa oružanom državnom silom? Grdno je to junaštvo, i smela je to bezobzirnost vaše akcije, kad ste uvereni da ćete, ma Šta učinili, proći olako, Ubedjeni u svoju nekažnjivost, vi ste se izbezumili, Na sve prigovore, vi imate spremljen odgovor, kao zapetu pušku: »Našu ·je akciju odobrila država, Znači da je ona blagotvorna.« — Vašu

268