Nova Evropa

Knjiga VI, Broj 11. ПГ decembra, 1922

Sara

Односи Југословена према Бугарима. : |

Народно и државно јединство! Као да су се у том знаку хтеле повести све искрене и прикривене борбе; као да бу се под тим именом покушале натурити и протурити, за ове четири године нашег државног живота, све неуставне, назадне, и опасне установе, но не ретко и добре. ни потребне. А опет ето, зна. се да је сва та, дрека око народног и државног јединства једна проста довијавица, кабаница за (ој владу, BDMA.Ty Dai сваке тираније.

Чему то надвикивање, кад му нисмо знали дати прави садржај Ову. су државу створили векови и генерације, и боља се државна скупина не да замислити; јер опет комадати је и делити, било би и немогуће, и лудост. О томе су уверени сви сталежи и све странке, на томе се темеље програми и крајње левице и крајње деснице. То дакле није у питању. Нама. фали оно друго —; смисао ва право народно јединство. Оно што се не да ни уштрцати ни наметнути, а још мање одбранити, — јер се бранити и заштићивати параграфима може само оно што уистину постоји. Охватити, осећати, и радити, у духу народног јединства, може само опај којему је широко, потпуно, и право југословенство продрло кров мозак у срце, и потиснуло све оно што је кадро изазвати сумње и застрањиваља.

Али да пређемо са те опште констатације, коју стално понављамо, на конкретније чињенице о којима држимо да треба, особито данас, отворено проговорити. И деца, знају, да смо, без топова и крвавих борба, доживели од рата наовамо већ два страшна пораза, и то највише стога што код нас још нема онаког схватања народног јединства о каквом напред говоримо. Плебисцит у Корушкој била је за нас остале ствар Оловенада; ми емо, у најбољем случају, заузели били позу статиста на позорници, а у огромној већини тек можда знатижељних читалаца новина. Ни данас још не разумемо, што значи управо онај трокут под Дравом усечен у Караванке. и у наше месо; али оног дана кад се Аустријска Република, буде здружила са Немачком, постаће нам ствар одједаред јасна. — Иста нас. је судбина снашла и при одређивању југо-западних граница. Ту смо дапаче имали, како изгледа, и својих дефетиста и' »дипломата«, који ће још одговарати пред историјом народном. Ту је осећај народног јединства још више затајио, и југо-западне границе наше остала је »ствар« Хрвата; а

можда је коме помутило чак и видокруг тесногрудно схватање, да св »Хрвати« превећ не осиле!...

329