Nova Evropa

i nespretno ih namešta na nos, Svima zastaje disanje. Mučno iščekivanje, »Sa linije... neprijatelj... počeo delovima... otstupati.,.

zagrca Vojvoda, a sve kašike sa zveketom popadoše na 20 »Ah!,,.. Hvala Boga!,,,.« Svi odahnuše, Više niko nije večerao,

U prestonici,

»Nov telegram!,.., Velika pobeda!,..« viču prodavci novina po svima varošima u Оран. Svet se grabi o telegrame, Obrazuju se grupe oko onih koji čitaju na glas, Suze radosti, Čita se po nekoliko puta, Kakvi junaci!,... Najbolji na svetu!

— Ima li šta za moga sina? — obraća se jedna pogrbljena starica okupljenoj grupici, u Beogradu,

— Ko je vaš sin? — upita jedan gospodin u cilindra,

— Boža, Poručnik u 7, puku, Kako da ga ne znate. Moj jedinac,

Gospodin čita telegram, i nadje njegovo ime u spisku poginulih, Ali se ne usudi da joj to kaže, Starica ode dalje neprestano hučući: »Ma bio i ranjen, samo da znam,..,.« Tu se starica prekrsti,

Jedna povisoka devojka čita glasno imena poginulih oficira, Starica zastane da sluša, Pročita i ime njena sina,

Stara ode polako u crkvu, uze sveću, upali je, i padne mrtva ispred oltara,

Sv, Gj.

379