Nova Evropa

Културни преглед,

Динко Витезић. (Једно поглавље нацијоналне борбе у Истри.)

ТЕ

Наш нацијонални покрет у првој половици 19. века, имаде дубок социјални значај: уздизање најширих, запуштених слојева, којима на чело ударише жиг инферијорности, дивљаштва, заосталости. Нацијопални живот у Истри, од најранијих почетака, носио је увек овај карактер, и носи га данас можда више него икад: он је устрајно, тегобно напрезање, да, се великом броју људи, потиснутих ин потлачених само због припадности нашој раси, даде оно место што им по броју и по њиховим моралним квалитетама припада. Етимологизирање славо-шћаво, потичући из ових крајева, где се укрштају две нације, најасније означује поглед којим се гледа на наше сународњаке; а назив сир отица Истра, као сталан епитет овоме полуострву, спонтан је изражај оног дубоког бола са којим су њени становници нашега језика гледали на свој живот: сиромашни, неуки, усамљени, без окриља, без водства, налик на сирото, препуштене удесу и случају. ·

Лежећи на међи где се сукобљују опречне струје двоју великих народа, Истра. је била трајно бојиште, на, коме св додуше није пролевала, крв но на коме се духовно, економски, морално, убијало без самилости, без скрупуле, са свом жестином противника који хоће да победи. Коначна. тачка продирања Немада према Јадрану, и један од делова »неспасене Италије«, Истра је морала да трпи све ударце грабежљивих страсти, подмуклости, злоће, што их задаваше жилав, темпераментан противник. Ти ударци нису надали толико на директнога, супарника, колико у првоме реду на онога који готово и не диже свога гласа, који не изриче далекоовжних аспирација — по који је ту, у већини, и преко којега се пе може. У својим тенденцама сукобљаваху се у Истри Талијани и Немци; али у своме раду против нашега елемента поступали су углавном сложно, с једним циљем и једном заједничком методом: нивелација, заглупљивање, уништавање економско, гурање до крајних граница нпеукости, примитивности, беспомоћности, тако да онда сама од себо наступи посвемашња. надијонална, смрт.

У томе свом удесу, са својом мешавином иптереса, прохтева, амбиција, језика, традиција, цивилизација, раса, у оштрини својих бораба, и противника, Истра наличи Тјешину Петра, Безруча — разапета, окрвављена патница. земља, коју мноштво халапљивих руку вуче на све стране, у свим правцима, и од које као да се управо чује крик бола, као крик човека који умире. И тај је крик то трагичнији, то ужаснији данас, кад борбе и отпор од готово целог века беху већ довеле до успеха, а кад, стицајем прилика, пада, Истра у стање горе од свакога досадањег, и из којега се можда. никад неће дићи.

Надијонални препород који је у западном делу нашега народа извео илиризам, ограничио се углавном на крајеве државноправне Хрватске.

381