Nova Evropa

_ Аустрија, је у оно доба била, бар наоко, јака држава, и У малих народа, с још неразвијеном свешћу, који су бнли заправо тек У формирању, " није још могла да проври мисао 0 ширим нацијонално-политичким концел· цијама које већ прелазе границе државе; није још бно“ створен јасан проУ "ррам -0- уништењу "Аустрије. Витезић, штавише, упозорава, аустријске поли5 тичаре, да. својом политиком у Истри сами подупиру преденту; упоз орава · на талијанске тежње ва Ријеком и Далмацијом. Радило се дакле. тек о томе

да: се добије онај минимум без којега се уопће не да живети, — а, тај минимум требало је добити у приликама. каквегод оне биле. У сваком готово · своме. захтеву упире се Витезић о чланак ХТХ темељног државног закона. (од 21.- прбсинца. 1876, бр. 142.) o једнакоправности свих народа. Аустрије; сваком скоро згодом мора он нстицати, како се тај закон на свим подручјима гази и изиграва на штету пашега народа.

5 "Дакле, сама влада, гази законе“ — добалују му иронично немачки заступници. == Да, сама, влада, н прошла. и садања, — одговара јасно Витезић.

Кроз деценије слале су наше опћине молбе аустријској «влади, да се оснује у Крку гимназија на нашем језику. Да покаже сусретљивост, даје она место тога десет стипендија за полазак — немачке гимназије у Пазину којој је управо задаћа германизирање наших младића! — »Матерински је"зик мора бити темељем првога, изображења, појединога, човека«, — одговара. тобоже објективно Министар Просвете на интерпелације Витезићеве у погледу пучкога школства; »но коликогод се влада скрби да се у истарским школама поучава материнским језиком, она мора изјавити, да њој није дошла ниједна тужба у том обвиру«, — наравно, јер је покрајинско школско веће било састављено тако да y: Pa нису ни могле продрети жеље нашега, пука!

· Свој задатак, да доведе народни језик до обала на свим подручјима, испуњавао је Витезић кроз све време свога заступничкога рада устрајно, непоколебљиво, чврето. И Једном започета борба за једнакоправношћу доводи напокон до резултата, —: једна за другом падају у руке наших људи истарске опћине, а остале су талијанскима вароши којима, традиција, цивилизација, живљи саобраћај с чисто талијанским крајевима, ударише тај значај. Истра, је, с обзиром на народност, земља с мешовитим пучанством, у којој само превладава наш елеменат. Деловање истарских вођа, специјално Добриле и Витезића, није дакле било офанзивно, својатајући за нас целу Истру, већ је ишло једино затим, да нашем пучанству као већини извојшти положај пуноправних држављана. Све што прелази те границе, Витезић је осуђивао, — и та црта објективности, праведности, уздиже га. силно према противнику који није бирао начина да га утуче. Он е поштивањем говори о супарнику који износи своје политичке циљеве, и брани. се у парламенту од приговора као да би он пребацивао свим истарским Талијанима, предентизам. Изјављује чак спремност да наш народ учи талијански,. јер му то у свагдашњем животу треба; гали тек онда, кад се нашој деци даду елементи обравованости у материнском јевику. Противи се талијанеком језику као наставном онде где највећи део пучанства говори нашим језиком; но' уза све то, талијанске аспирације може бар разумети, док је отварање немачких школа, у крајевима где уопће Немаца. нема, само насилно TOpMaнизирање: »Дошло се је у новије вријеме до несрећи помисли, да се људе

386