Nova Evropa

Примећене две колоне непријатељске биле су Штипска и Солунска Дивизија 5 . Корпуса, које су се развијале те вршиле дејство на наше лево крило, на положај 18. пешадијског пука, од Сртевице до Пудараца. рупе турског 6. Корпуса, крећући се у једној колони, избијале су на Зебрњак, према десном крилу Дунавске Дивизије. Армијска коњица, чији су предњи делови испослани у извиђање, јавила је присуство непријатеља, али HO H његову јачину. Нешто доцније, на основу личног осматрања, са. центра положаја, штаб армијске коњице донео је закључак, да су »делови непријатељски бочно закриље једне јаче турске колоне, која се, тучена на Страцину од генерала. Степановића, повлачи ка, Куманову«. Артиљерија армијске коњице отпоче дејствовати са положаја нагоричинског. Други коњички пуЕ, затим четврти и трећи, беху нстурени и развијени ради дејства. Артиљерија Дунавске Дивизије десног крила, почела, је такође дејствовати против наступајућих предњих турских делова. Истакнути предстразкни бата: љон 18. пука. био је у то време јако притиснут. КОВИН су OKO армијске коњице развијени.

На. основу предњег извештаја армијске коњице, командант Дунавске Дивизије наредно је био, да. батаљон предстраже 18. пука, (на, левом крилу) изврши напад, у циљу извиђања опаженог бочног оделења. Стварно се стање ствари међутим убрзо открило, и храбри батаљон у самом почетку принуђен је на повлачење уз велике губитке. Други коњички пук штитио је ово његово повлачење.

Ситуација је постала. јасна. Турци су нападали па целом фропту Дунавске Дивизије.

Напад турски на десно крило дивизије, према 9. пуку, узимао је све веће размере. Артиљерија овога крила успешно је дејствовала, и против Забрњака и тукући бочно наступајуће колоне према левом крилу дивизије. Положај овога. крила, био је врло јак. Истовремено је на левом крилу интензивност ватре пушчане, митраљеске, и артиљеријске борбе преотимала маха, над оном на десном крилу. Гроктање разних врста ватреног оружја, испред 18. пука, личило је већ на распаљен вулкан који кључа под земљом и руши све што му се опире.

Око подне, батаљони 18. пука, сви развијени, утрошили су били своје резерве, растежући све на пространом положају, и заморени одољевали су нападима све нових и нових турских трупа, одбијајући их незнам по који пут. Замор је достизао врхунац, јер су турски напади учестали као таласи: иза, једног, првог, стрељачког строја, има по пет шест других, нових! Небо се осуло прекавим шрапнелима, дуж целога, фронта, оцртавајући. јасно његову линију. Суро али красно стење нагоричинско, својим масивним плочама, срећно је заштићавало српске редове од њихова распрекавања,. Турци као да су желели да што пре сврше са уморним браниоцем. Фронтални напад комбиновали су са нападом на, крајње лово крило, у циљу дејства. Четници војводе Вука, на Бузинској Мали, постадоше пленом равјарених непријатељских војника; изгибоше, али не одступишв,

Појачање је било потребно. Иначе је лако могла, ускоро наступити катастрофа. Седми пук, под руком команданта, дивизије, креће напред. Циљ му је познат. Храбри командант овога пука, Алоксандар Глишић, пред„води родове својих Београђана. Заповести су кратке. Оне се одмах извр-

369