Nova Evropa
1
Исток н Запад беху заједно у једној цркви све до године 1056. И Исток и Запад признавали су својим врховним поглаварем римског бискупа, западног патријарха, илити Папу. Доказ је томе првих седам васељенских сабора, који су нам и сада заједнички темељ. На овим су саборима председавали изасланици римског бискупа; а, закључци сабора, добијали су пуну важност тек онда када, је и уколико је на њих пристајао папа. Кад су папини изасланици на саборима, читали догматичке одлуке римског бискупа, повикали би из гласа сви присутни бискупи и патријарси да их прихватају, као речи Светог Петра, јер да из папе говори Петар. Прогоњени бискупи, паче и патријарси, молили би за помоћ и за правду вазда у пале, који их је штитио противу увреда њима нанесених. Папе су потврђивали патријархе у њихову чину. Тако знамо да, је и сам Фотије тражио потврду и признање у Риму.
Тако смо живели у јединству све до патријарха Михајла, Керуларија, Будући да он није хтео да прихвати римске одлуке, то су га римски изасланици искључили из Цркве, а он је опет исто то учинио с римским папом (године 1056). Од тога смо доба. растављени. Покушаји измирења, и поновног уједињења остали су безуспешни. Нажалост, уз Цариград су пристали словенски народи на, Балкану и у Источној Европи. Ми Словенци остали смо сви католици, и сада, смо први пут уједињени са, православнима, у једну државу. Ми желимо да с њима живимо у љубави и пријатељској слози; а то и можемо, јер имамо пуно међусобних веза и не пуно битних разлика.
Запитајмо, прво, шта, имамо заједничког — Ево шта. Ови се молимо Исусу Христу као правоме Богу и једином нашем спаситељу; сви штујемо из дубине срца блажену Госпу, свету Богородицу; сви имамо свете апостоле, папе из првих векова, (који су били свеци и мученици), н црквене оце и мученике; имамо заједничких првих седам сабора. Осим осталих светитеља, заједнички су нам словенски апостоли Ћирил и Методије. Колико, ето, имамо заједничкога, благал
Али има међу нама и разлика! Многе од ових нипошто не стоје напутужељеноме јединству. Не руше јединства: разлике при литургичким обредима, и у језику, употреба, неквашепа круха за свето отајство, брак свештеника и њихова. брада, различности у погледу поста, у погледу празновања, и у рачунању времена. Ове те разлике спадају У црквену дисциплину, те зависе од различитих спољних прилика. Има, међутим, и таких верских разлика, које стоје на путу јединству, иако их, на срећу, нема много. Овамо спадају: 1) примат, илити првенство, римског бискупа, папе; 2) наук о исхођењу Оветога Духа; 8) наук о чистилишту; 4) наук о браку. Ове су разлике настале услед раздора о којем је горе реч. Осим тога, имамо ми католици још два верска, наука којих се морамо држати: 5) папске o и 6) учења о безгрешном зачећу свете Богородице. = ле
По уједињењу, ми смо католички O o INJ реч »раскол« или зшизма« а прихватили реч »јединстве а; рој (; убави према, браћи употребљавамо и изразе »православниг и „ F 1, афехјј 0 томв се с почетка много говорило, али се сада некако ) се не би могао