Nova Evropa

овај жељени покрет поново оживети=:— Нека би се православни богослови повратили у прве векове хришћанства, те упитали своје свете боце, шта. држе они до означених главних разлика, које нас деле. Само бих, у том случају, имао · једну молбу на њих. Нека би одбацили ону мржњу противу римског папе, на коју нажалост тако често наилазимо код православних. Нека проуче о томе нашу католичку литературу. — Навешћу и разлоге за ову моју молбу.

" Откуда међу православнима та велика мржња противу Рима% — Опи су ту мржњу баштинилн од Грка, од Византије. Цариградски су патријарси током година, из све снаге настојали, да би себи освојили прву част ни власт иза римских бискупа, или и једнаку, бар за Источну Цркву, из разлога чисто политичких; наиме, Цариград је, по њима, нови Рим, дочим стари Рим није имао првенство у Цркви зато што је у Риму био престо римских царева, већ с разлога што је Петар био од самога, Исуса одабрани и овлаштени поглавар његове Цркве у Риму, где је умро, те је првенство н поглаварство над свом Црквом оставно својим наследницима у Риму, што су признали учнтељн и оци црквени н западни и источни, и сви васељенски сабори. Зато су св овој тежњи цариградских патријараха нв све снаге, н с пуним правом, опирални рим скибискупи, папе. Онда су цариградски патријарсн више пута огрезле у херезије, н то до раздора на двадесет пута. Будући да се нису хтели одрећи криве науке, били су папе и весељенски сабори принуђени да их из: Цркве искључе, услед чега се развила у Цариграду још већа мржња. противу Рима. А како су нетом казном искључења из Цркве кажњени и многи други источни патријарси и владике, мржња је расла, и из Ве-

зантијесе морати по свем Истоку, који је своју веру По мио из Грчке.

Ову је мржњу још више распаљивала литература протестантека, којом се много служе православни образовани кругови, особито богослови. · Почевши с Лутером, протестанти мрзе католичку Цркву. Да би оправдали свој отпад од Рима и од паде, они су измислили свакојаке лотворе у погледу развитка Цркве н њезина поглаварства. Настојали су да докажу, да су папо пуком преваром освејили за себе место поглавара целокупне Цркве, те их услед тога као варалице мрзе, и својим описима и књигама шире ту своју мржњу по свим круговима. Из те наопакв литоратуре попримили су многи православни заблуде о постанку Цркве, и дубоку мржњу противу Рима и папе. a

Да би ове злосрећне мржње нестало, обраћам се православним владикама и богословима с молбом, да се прођу литературе протестантске, те да се: почну бавити новијоми старијом литературом католичком. Ако то учине, настаће међу нама потребно поверење н поуздање, те. ћемо моћи да се н с љубављу приближимо једни другима.

Овде бих да се дотакнем још једног великог питања. Шта учн католичка, Црква о вечном спасу православних — Она учи, да св онн спасти могу. Зашто — Православни нам не могу замерити, кад ми тврдимо да су они у заблуди, јер и они тврде то исто за нас. Али ми учимо, да ради криве вере неће Господ никога забацити, ако је он. у блудњи без властите кривице, те је у дну душе осведочен да је.у правој вери. А ми држимо, да оваково осведочење без своје кривље