Nova Evropa

avtonomije· Crkvi, da bi mogla nesamo doći do unutrašnje konsolidacije nego i potražiti za sebe pogodno polje rada, te da ne ostane potpuno predata na milost i nemilost pojedinih ministara, odnosno njihovih nižih činovnika, Dobivši slobodu za rad i razvijanje, Crkva bi se već tim samim prenula iz svoje začmalosti, i stupila bi na polje fakmačenja sa. svakim drugim, prosvetnim, kulturnim, i humanitarnim radom; a došavši u dodir sa životom, osetila bi kojim se dahom diše, te bi i sama umela pogoditi jezik razumljiv za savremenike. Naposletku, silom prilika, neimajući više nepotrebnoga državnoga tutorstva nego samo prijateljsku zaštitu, bila bi upućena da ide u narod, te bi njeni predstavnici i neprimetno dolazili u dodir s narodnom dušom, odakle bi neopaženo crpli potrebne religijozne snage i oduševljenja, ; : i} Trinej, episkop Bački.

Односи између Католичке Цркве и Државе.

Највеће културне силе у сваком народу су вера, знаност, и уметност. Модерне државе сматрају за своју дужност, да унапређују знаност и уметност, да их шире и штите њихов слободан развој. Само према вери заузима већина држава друго гледиште. Нарочито према учитељици Ka/POличке вере, т. ј. према католичкој цркви. 15

Ни у краљевинин (. Х. (О. не ужива католичка црква потпуну елободу, и потребну склоност, ни у законодавству ни у управи. Чланом 12. нашег Устава, држава придржава себи право да регулише законом, на који ће начин усвојене и признате верв одржавати везу са својим врховним верским поглавицама ван граница, државе; а у истом члану налази се и еластична одредба, да верски представници не могу употребљавати своју духовну власт, посредством верских богомоља, или списа верског карактера, или иначе при вршењу своје званичне дужности, у партијске сврхе. Члан 16. пак предвиђа, да се верска настава врши сугласно верским начелима, појединих вероисповести, а нв одређује, да је верска настава ствар појединих цркава, i

У самој државној управи, католичка црква не ужива наклоност државних области. Моментано има, седам бискупија без виших пастира, H то неке већ од постанка државе, а неке од неколико година. Нема државе на, свету, која би се у том погледу могла упоредити са, нашом. Католичке богословне установе уживају код нас тако незнатну потпору, да је њихов опстанак угрожен, док то не важи за православне. Католички свештеници, од епископа па до жупникова помоћника, запостављају се, и стоје за православнима у погледу плате и додатака. Маријине конгрегације, строго верска удружења, или су забрањене или стављене под надзор светских власти. Католичке културне организације, као например Орлови, нису ни у школи ни у војсци једнакоправне са сличним организацијама других културних назора. Конфесијоналне школе, и то и манастирске и оне копфесијоналних школских општина, (у Војводини), биле су затворене или

21