Nova Evropa

н потреби вјере за срећу народа и поредак у држави. Дапаче, што би-јаче невјера, и доследно опамина, валовима својим опустошила који крај, с толико је већом снагом та свијест опет превладавала: увијек се звала у помоћ морална снага вјере и вјерских организација. Само засукани и начелни противници религије могу ову хисторијску истину порицати.

Исто је тако несумњива истина, да ће вјерска удружења, што потпуније и савршеније изврше своју религијозно-моралну задаћу, узгојити утолико вредније и за државу значајније грађане. Зато је и те како у интересу државе и државних власти, да несамо не спречавају рада религијозних организација већ да. га признају и подупиру.

Вриједи ово особито за наше вријеме кад су се, услијед ратне психозе, у свим слојевима народа развили толики пороци, с којих тако тешко страдава друштво и држава, а може их уклонити само религијозноморални одгој.

Разумна црквена политика имала је и у данашњем државном уставу доста упоришта, да свој рад уреди тако да вјероисповијести несметано и успјешно развијају своје дјеловање на добро народа и државе.

По уставу (члан 12.) »усвојене вјероисповијести равноправне су пред законом и могу свој вјерозакон јавно исповиједати«; »усвојене и признате вјере самостално уређују своје унутрашње вјерске послове и управљају својим закладама и фондовима у границама закона«; »уколико су у државном буџету предвиђени за, вјерозаконске сврхе издаци, имају се дијелити међу поједине усвојене и признате вјероисповијести сразмјерно броју њихових вјерних и стварно доказаној потреби«. Уз ове одредбе устава требало је само још мало више обзира на хисторијски развитак, на правно стање и уредбе појединих вјероисповијести, с којима су онв ушле у склоп данашње наше државе, па би се било избјегло многим трзавицама и оправданим тужбама. Али опћа политичка, једностраност садашњега управнога, сустава, која је на свим подручјима изазвала готово опћенито незадовољство и огорчење, родила је истим плодом и на црквено-политичком пољу.

Мислим, да без сваког претјеривања, и нехотећи повриједити друге вјероисповијести, смијем тврдити, да по бујности вјерскога и дрквенога, живота, католичка, Црква стоји на првом мјесту. Она је родила у свом крилу разних установа за његу и развој вјерске свијести, за узгој и наобразбу, за вршење милосрђа и љубави ближњега, колико пиједна друга. То вриједи и за огранак католичке Пркве у нашој домовини. Католички мушки и женски црквени редови основали су многе своје приватне школе; исто су учиниле и многе католичке опћине, — све у складу са државним законима. Свега тога у краљевини Србији није било, 8 ни данас нема, нити зато знаду српски закони; зато и отимају приватно власништво католичких опћина, и црквених редова, затварају редовничке школе, и по ерпоком закону претварају све то у јавне неутралне школе! Такоу Б. Б. Б. (Бачка, Банал, Барања). Је ли то правог Како боли. риту насиље, мосли

или Хрватској. Или су можда, овакове школе та уставу в вабрањене; јер: премда, се у члану 16. устава. Хане

7