Nova Evropa

зродо, čudno : Antonin uvodi novine u bogosluženje : stane, kažu, na amvon, i pozdravlja sunce ,,, dmo TaROG % Иавтчество, что ли .,. Ali, vidite, ne može se znati; možda je to i dobra intujicija, možda treba ostaviti slobodu da čovek oseti Boga načinom i putem koji njemu njegova duša diktuje,«

Kako je teško, kako je tragično biti umetnik takovih epoha! Epoha gde se porazi i pobede istovetuju, gde je ritam vremena nasilan, gde su siluete vremena vampiri ili karikature ; ili, gde je sve od reda samo jedan preambulo u novo strpljivo čekanje,., Studio Moskovskog Hudožestvenog Teatra je umetnička trupa čisto takve epohe, Sasvim mladi ljudi, neki još polu deca, oni su prolazili mnoga i teška iskušenja, Svi·su bez razlike već bili i boljševici i antiboljševici, prvo jedno pa drugo, ili prvo drugo pa prvo, Svi su prolazili krizu izmedju nepokolebljive privrženosti svojoj ume{fničkoj Matici i emancipacije od nje, Većina ih je bila i carev vojnik i gradjanski buntovnik, Svi su glumačku školu pohadjali i svršavali goli i gladni, Svi su pod crvenim terorom studirali uloge kraljeva i careva, Svi su, naizmence, klanjali starom Bogu Uspenskog Sobora, ili suncu mitropolita Amtonina,

Oduvek stari ljudi govore, da omladinu ne mogu da razumeju, da je ona sasvim drukčija nego što su oni ikad bili, Ali, ranije su bar zreli ljudi imali dodirnih tačaka i mogućnosti sporazuma sa starijima i starcima svoga doba. Danas je više nego ikad, a u Rusiji više nego igde, sve aktuelno prolazno, i najbliže dve generacije, one koje neposredno jedna za drugom žive, gledaju se kao najudaljeniji tudjinci, I snobizam je, i nužda je, i zakon je danas, da jedna drugu ne poznaju i gone,

Poznato je da je Moskovski Hudožestveni imao prvo jednu, pa dve, pa najzad i tri škole, umetničke glumačke škole, koje su, prvo pod nastavom i režijom samog K, Stanislavskog, zatim i pod dru. бита, {Vahtangov u poslednje vreme), izradjivale, u prvom redu, djačke teoretske zadatke, a zatim i scenske odlomke, pa i cele komade, Rad je, naravno, tekao po metodi i disciplini Hudožestvenog. Više od godinu dana se studira i modelira jedna stvar; skoro svi imaju da se oprobaju na skoro svemu, — ne bi li se tako izazvao maksimum problema, i maksimum inventivnosti i stvaračke moći, Sjajna tradicija stanislavštine kontrolisala je i arhitektonisala svaki talenat, svaki novitet, svaki prolom, A sve za ljubav onoj celini, onom skladu, koji je od Hudožestvenog napravio čudo, i svetsku znamenitost. U revoluciji, i pod novim režimom, iskočilo je iz šina i iz disciplina sve, pa i umetnost, Došla je invazija od novih ı mladih slikara, pesnika, vajara, muzičara, dirigenata, režisera, ђајенић igrača i glumaca, Prevrat je mamio u slobodno i novo, Razbijao vrata i prozore, ne bi li i u poslednju ćeliju i poslednju ubogu radionicu ušla nova almosfera, Pitomci Studija su takodje radili pri promaji širom raskriljenih vrata, Ali je kristalna, poštena, sveta ште!-

46