Nova Evropa

»O, stari svete! Dok nisi poginuo, — Dok se mučiš mukom slatkom; — Zastani, premudri, kao Edip, — Pred sfinksom sa starom zagonetkom!i«

Potpuno uveren u svoju snagu, taj se stari svet ne zamišlja pred sfinksom, I glas ruskoga pesnika, u ime milijona glasova upravljenih sa Istoka na Zapad, priziva i preti:

»Pridjite nam! Od užasnog rata — Pridjite u miran zagrljajl — Dok nije dockan, mač u korice, — Drugovi! Postaćemo — Braća!, ..,, Ako ne, — mi ništa ne đubimo, I nama je dopušteno verolomstvo! —Vekovima

će vas proklinjati — Bolno, docnije potomstvol«

»Ako ne« znači kraj evropske istorije i ostvarenje predvidjanja

VI, Solovjova, — to je smrt Evrope i Rusije u čeljusti azijatskog Drakona, »MPI, какђ послушивте холопн, — Держали шитђ межљ двухђ

враждебнехђ расђ — Монголовђ и Европви«

Ali ako se dogodi nepopravimo, ako zapadni »buržuj« s oružjem podje u Rusiju da iskoreni mrsko mu »Skitstvo«, to —

»Mi ćemo duboko u dubrave i šume — Pred udobnom Evropom Odstupiti! Okrenućemo vam se — Svojom azijatskom mrgodnošću! , , , Hajte svi, hodite na Urall — Mi se uklanjamo sa bojišta , , ,. Nećemo se ni maći, kada svirepi Hun — Po džepovima leševa bude pipao, — Palio gradove i u crkve ugonio tabun — I meso bele braće bude pekaol«

Ovde apokaliptički Drakon VI, Solovjova stupa u boj ne s Rusijom i Evropom, već samo sa starim svetom Evrope, koji je pobedio u sebi pobunjenog »Skita«, Taj boj na Uralu, taj strašan sudar dveju suprotnih rasa, neminovan je, i zato pesnik, pun očajanja, opominje Evropu:

»Posljednji put, opomeni se, Stari Svete!

Na bratsku gozbu rada i mira,

I poslednji put na svetlu, bratsku gozbu

Poziva te varvarska lra ,.,.,

Aleksandar Blok nije video u revoluciji »ekonomsku neophodnost« u smislu teorije Karla Marksa, niti »bunt gradjana« zbog oduzetih političkih sloboda, u smislu liberalno-demokratskog učenja, Zbog toga, za boljševike on je bio politički podozriv, za liberale divlji demagog, za aristokrate čudak-plebejac, U svojoj knjizi »Rusija i Inteligencija« on ne propoveda ni socijalizam, ni demokratizam, već demotejizam — obožavanje naroda, Samo, to njegovo obožavanje ruskog naroda na račun ruske inteligencije nije ni usko-patrijotsko, ni nacijonalno-šovinističko, već ima svetski značaj, On je osećao, da će Rusija izvršiti svoju apokaliptičku misiju samo putem zatalasanih širokih ruskih masa — stihije, i samo zbog toga on je pozdravio rusku revoluciju, On piše u 1917 godini:

»Narod se probudio sa nekim osmejkom na usnama, Inteligentni se ne smeju tako, iako znaju sve vrste smeha; pred osmejkom mužika, koji ničim