Nova Evropa

своје подружнице и слагалишта (тако, примерице, у Новом Месту, Цељу, У Рачју код " Марибора). Господарски Савез био је прошле године у трговачким одношајима, са 157 задруга. Године 1920 имао је на. 271.527.608 К самог промета с робом. За то велико подузеће потребан кредит даје 8адружни Савез у Љубљани.

Крајем године 1921, имао је Задружни Савез у Љубљани 431 задругу, и то након што је 181 члан припао Италији, односно Аустрији. По покрајинама биле су те задруге овако подељене: у Крањској 290, у Штајерској 175, У Хрватској 16. Кредитних је задруга било 262, набавних и конзумних 78, млекарских 24, за господарске стројеве 24, сточарских 87, за електричне стројеве 10, грађевинских 7, обртних 19, разних других 17, и две централне. Међу члановима Савеза налази се, например, »Прво радничко конзумно друштво« у Љубљани, које само има 40 властитих пословница по разним местима и индустријским крајевима Словеније. Међу обртним задругама има, такођер, например, »Задруга за жељезне клинце и жељезни обрт« у Кропи и Камнигорици, која пружа леп пример задружне социјализације јер даје посла стално преко 200 радницима. — Задружни Савез имао је, крајем 1921, 270,157.706 К улога на текућем рачуну; од те је своте. било 114,608.842 К везано кредитима разним задругама, нарочито Господарском Савезу ни »Првом радничком конзумном друштвус У Љубљани. Његов је промет износио 1,744%583.401 К, дакле близу једне и три четвртине милијарде круна. За задружну пропаганду и задружну изобразбу издаје он од свога, постанка. властито гласило (пре тедник, а сада месечник), које већ излази 28 године; сви га чланови добивају бес платно. За задружну се изобразбу, по његовој иницијативи и његовом потпором, држи, већ од године 1909 па даље, сваке зиме течај нарочито 88. сељачке н радничке синове: поред тога, поучава се сваке године у за дружном књиговодству на учитељској школи у Љубљани, у богословеском семеништу, и на Оргуљашкој Школи, те се на тај начин спрема достатан број задружних радника; осим тога, држе се и иначе, према потреби, задружни течајеви по земљи. Да би се задружна организација што више усавршила и осамосталила, према банкама, основана, је, на иницијативу н уз суделовање Задружног Савеза, у јуну 1920, »Задружна. господарска банка, која има 48,000.000 К деоничке главнице, а у којој Задружни Савез. има. меродавни утицај. Осим Задружног Савеза, ангажоване су у њој, више или мање, и поједине друге задруге. »Задружна господарска. банка« врло се брзо развила у снажан новчани завод, који има већ данас на 10 подружница по већим местима, Југославије. | __ Шако је словеначко задругаретво тек мало диференцирано по појединим економским гранама, тако да су у сваком Задружном Савезу организоване без разлике и кредитне задруге, све врсте господарских 88друга, продуктивне задруге, и разне друге, разликује се оно увелико према политичким гледиштима, те се политика често и одвише истиче на штету саме задругарске идеје. Политички су обзири били меродавни, да се је године 1907 у Љубљани основао »Савез словеначких задруга«; из политичких је обзира основана, за Шуштерчичеву струју (1907) >Вадрутжна, централа«, којој је приступило више од 170 чланова Задружног Савеза. Будући да се »Задружна централа« упустила у одвећ велике спекулације робом, и нарочито услед тога што се у незгодан час снабдела великим.