Nova Evropa
количинама слабе робе војне провенијенце, то је она запала у неприлике; да се сачува углед задругарства, и да се не би поколебало поверење пучанства у задругарство, преузео је Задружни Савез санацију »Задружне централе«, и сви чланови »дадружне дентрале« вратили се својој матици, дЗадружном Савезу. Овај пример довољно доказује колико штете може политика да нанесе задругарству. Уместо политичке диференцијације била, би данас за развијено словеначко задругарство од велике потребе боља економска диференцијација, јер свака врста задруга.има своје посебне захтеве, тако да данас поједини савези не могу у погледу водства пружати свим појединим задругама, све оно што би се хтело. Надамо се ипак, да ће се ствари тако развити да: се налосе организују кредитне, обртне, робне задруге, и тако даље; те се надамо, да ће и против политичком цепању победити здраво економско начело концентрације словеначког задрутарства. Поред политичких утицаја, имале су лоших последица н нове државоправне прилике каке су настале после рата. Нове државне границе разбиле су дотадашње јединство словеначког задругарства. C THM границама често ву везе међу задругама, које су чиниле једну целину, сасвим уништене, тако да су одрезане задруге присиљене тражити себи другде своју матицу, или основати нову. Задружни Савез у Љубљани изгубио је услед тога 196 својих чланица: 101 задругу у Истри, Горици, и изгубљеном делу Крањске, и 85 задруга у Корушкој. »бСавез словеначких задруга« У Љубљани изгубио је услед Рапалског Уговора 59 чланица, и у Корушкој једну чланицу. Оба, задружна савеза у ЈБубљани изгубила. су дакле, услед промењених државних граница, 196 чланица. Задружни Савез у Цељу изгубио је, из истог разлога, 84 чланице, тако да је читава, Словенија, изгубила, услед Рапалског Уговора и корушког плебисцита, 230 задруга! Одрезане чланице приступиле су деломично Задружном Савезу у Горици, деломично Задружном Савезу у Трету, а у Корушкој су основале тамошње задруге »Савез корушких задруга« у Целовцу. С обзиром на политички притисак, под којим стоји словеначко житељство у Венецији Јулији ни у Корушкој, задружна је организација једина у којој се оно може скупљати. Зато има задругарство у тим земљама и велико народно-политичко значење.
Како смо напред споменули, основан је 1907 »Савез словеначких задруга« у Љубљани, у којем су се удружиле задруге напредног правца. Тај је савез, крајем 1921, бројао 75 чланова, и имао те године 20,299.170 улога. Џем тога. постоји још »Савез господарских задруга за Оловенију« у Љубљани, основан године 1920, који броји 23 зачлањених задруга, већином радничких конзумних друштава социјалистичког правца. Задружни Савез у Љубљани, Задружни Савез у Цељу, и »Савез словеначких задруга« у Љубљани, чланови су генералног савеза, целог југословенског задругарства, Главног Задружног Савеза у Београду. — Осим четири савеза на територији данашње Словеније, постоје изван граница Оловеније три савеза словеначких задруга: два у Венецији Јулији (Задружни Савез У Горици, и Задружни Савез у Трету), а за словеначке задруге у Корушкој, »Савез корушких задруга« у Целовцу. -
___ Док св је пре рата словеначка задружна. организадија изванредно брзо развијала, и своју организацију према своме развоју усавршавала,
77