Nova Evropa

Јасно је, додуше, да на овај начин како га ми предлажемо још не би биле уклоњене све тешкоће. Али, ако би се трезвено и рвално, а но кроз заводничке појмове, гледало на ствари и на догађаје, наш би политички живот вероватно кренуо плодоноснијим путем, па би нам се онда и многи проблем указао у другој светлости, и можда престао бити »проблемом«. То важи у великој мери и за такозвано »словеначко питање«, које је додирнула »Нова Европа (књига, У, број 5.), и на које ћемо, држимо, најбоље одговорити стручним чланцима, о једном делу економских и законодавних прилика, у Оловенији, које доносимо у овом броју. У њима, се износи тек један део онога што би се имало учинити у погледу доброга уређења. Словеније у нашој држави. И ова и друга факта — поинменце културноидејнога, значаја — требало би добро проучити, па би се лепо видело, колико даје данас Оловенија југословенској целини, као и колико би се индивидуалне неге и обзира требало поклонити Словенији, да би она, тој целини дала највише што може.

Ми бисмо овде, међутим, да се мало позабавимо само о једном питању, које је изнесено у споменутом чланку »Нове Европе«, — о употреби словеначког језика. Нећемо св упуштати у расправљање, шта чини посебан »народ« или »племе«, и да ли је језик одлучујући фактор за оваке људске скупине. Без обзира, на ове појмове, постоји чињеница, да. Словенци имају посебан, развијен, књижевни језик, на којем су досад радили на пољу цивилизације, понменце југословенске цивилизације. (Коме ова чињеница, не би била довољно позната, тај нека чита одличне расправе наших најпозванијих познавалаца, језика, Г. М. Мурка и Г. М. Решетара, у »Новој Европи« У, бр. 5., односно МТ, бр. 7.) Чињеница је, да. тај језик није никажва, уметничка, творевина, већ да се је развио из старословенштине, да, се је очувао у упорној борби са својим несловенским суседима, да расте здраво и снажно на деблу словенске цивилизације, и да ми Словенци имамо њему захвалити што смо остали Словенци и Словени. Већ се више пута постављало питање: да ли не би било умесно и практично, да, се овај језик свесно, спорије или скорије, напусти На то питање има одмах једно друго питање: зашто да се напусти, — да ли би то било право Шта би рекао ко други, кад би се од њега, затражило да напусти, или и само да покуша напустити, свој материњи језик“ Шта би рекли, например, Срби у Србији, на захтев, да напусте свој језик па да се служе другим којим словенским језиком, рецимо руским или пољским Зар то не би било варварски, слично бруталном уништавању каквог лепога вртад — Држим стога искљученим, да биправи Срби или Хрвати могли захтевати тако нешто од Словенаца. Несумњиво је, да би Словенци, па и други Словени, овакав покушај сматрали непријатељским. А све кад би овакав покушај и имао успеха (у што сумњамо, била би тиме тешко повређена несамо словеначка већ и српекохрватска, и уопште југословенска цивилизација. Јер, маколико да с љубављу пратимо и негујемо српеко-хрватски језик, за нас је — с малим изузетком — просто немогућно да на томе језику стварамо, и пишемо као на своме. Орби или Хрвати први би се захвалили за, оваку књижевну продукцију, која би била само на уштрб лепоте њихова властитог језика.

Друга, је ствар што се тврди, да би за нашу државу било практичније кад бисмо имали само један књижевни језик. Таку тврдњу ми ра-

67