Nova Evropa

ада је створена. нова официрска. организација, Бела Рука, десна, рука. радикалне странке. И после пробоја. солунског фронта и формирања, Југославије, услед Беле Руке и саботаже парламента од стране једне заведено политичке странке, политички живот у земљи постао је крајње нездрав и несносан: као да је ишчезла сувереност државне власти и наступила сувереност једне скривене котерије; а монарх, као да није само централни државни орган, већ врховни орган у држави ....

После Батенберга, имајући у виду судбину свога претходника, Фердинанд Кобург пошао је сасвим другим правцем. Осећајући да на џречад, и сам, не може наметнути своју вољу једном здравом и пробуђеном народу, он се у почетку истиче као беспрекорно уставан владар, незаинтересован страначким борбама у земљи, и сав се бада на надијоналну пропаганду у Македонији, где ничу народне школе, цркве, и гимназије, све о трошку диспозицијоног фонда бугарске владе. Школованим Македонцима он широм отвара, врата на свима државним надлештвима, и за десет година, он је успео да сву државну администрацију Бугарске подвргне контроли тих школованих дошљака. Да су Јевреји били стварни господари у чиновничкој јерархији предратне Угарске, то је познат факт; слично томе, Фердинанд је од прилива интелигенције из Македоније створио себи верне псе, с помоћу којих је загосподарио свима државним надлештвима, као и нацијоналном идеологијом, и постао самодржац у земљи. Тек потом, он узима сву власт државе у своје руке, окреће Бугарску противу сопственог творца, Русије, и у Европском Рату мучки забада нож у леђа Орбији. Заваран лаким победама, бугарски је народ у почетку ћутао и трпео. Пренуо се тек кад је било доцкан, и Фердинанд је морао да бежи из земље, заједно са свима онима који су бацили земљу у пропаст. Ha престолу је остао његов син, Борис, и данас, сасвим обрнуто, у Бугарској над краљем врши надзорну власт народ, преко свога снажног представника, Стамболијског.

Пред нашим очима, у Грчкој се одигравао сличан процес, само у отворенијим бојама. У вршењу државне власти, краљ Константин и грчки народ седели су наизменце без прекида, стегнутих песница, и накострешене косе, на политичкој клацкавици: и час би претегла, једна, час друга. страна. Ових дана, борба, се фатално завршила, по обе стране. Народ је до сржи испрпен физички и економски, Константин је револуцијом избачен и по други пут у изгнанство, где је и умро, — грчка је држава унижена морално и смањена политички. Константинова нелојалност није била кобна, само по Грке, њу смо осетили и ми: она је, у главном, узрок пропасти тридесет хиљада наших регрута, којима је Константинова. Грчка забранила била, прелаз на, своју територију, отеравши их у смрт у Албанију. Затим, Константиново јатаковање Виљемовим подморницама, тешко је компликовало и одгодило наш пробој на фронту, нашу ослободилачку акцију....

> = *

Из наведеног прегледа савремене повести јасно се види, да. на Балкану постоји непрекидна борба. између демократија и престола, и те се борбе, попут политичких земљотреса, обично фатално завршују на штету дотичне државе. Час, једна, час друга. страна, жели да, се истакне као правни суверен,

115