Nova Evropa

«

mladim linijama nastaje i postaje sve drugo, ono »odozgora« |, ј, staleži nazvani višim, docnijim, dakle zanatlijski, trgovački, itd, pa i stalež inteligencije, Tu ima odmah dvoje da se uoči: kako da se jedan jak, originalan, prirodno bogat stalež održi što boljim, jačim, ie kako da se sačuva, pomogne u razvoju — jer i stalež ima svoj vlastiti, unutrašnji razvoj, bilo prema napretku bilo prema шнštenju — ; i drugo, kako u stvari izgleda postajanje onoga odozgora, iznad staleža osnovnoga i glavnoga,

Stabilnost, i sličnost fizičke strukture staleža nije heuristička misao, koju lofika tera na čistinu kao lovac zeca, i ako se pod pojam fizičke strukture ne uzme samo Ono što svako prosto oko mora da vidi, t. j. sklop skeleta, muskulaturu, konstituciju, р15menat, i t, d., nego ako se ovde subsumira celi, sakriveni, i tako strašno važan sistem živaca i mozga, ako se ovde ubroji nevidljivi tip forme i funkcije unutrašnjih organa, osobito organa probavnih, i žljezda, — onda hipoteza izvesne stabilnosti fizičke strukture jednoga staleža postaje odmah jasnijom. Uzmimo ovde ft. z, način života jednog staleža, i to ovde odredjenog, seljačkog, staleža, pa istaknimo za daljnu ilustraciju ishranu seljaka, njedov prost, nekomplikovani život, njegov kontakt sa vazduhom i suncem, nješov fizički rad: kroz deset vekova trajanja postaje jedna potpuna akomodacija uz životne prilike ; funkcija i forma organa probavnih, živčanih, sekretornih, i t, d., prilagodjena je uslovima života, — ако apstrahujemo onu neznatnu diferenciju gde individua radi sebe menja spoljne prilike, Ako je selektoran princip danas možda anoniman, ili slab, to on nije bio takav u davnini, gde se glavno odigraмајо ; akomodacijom i selekcijom nastao je tip fizički spolja, ali još jače i bitnije tip fizičko-bijološki unutra. (Uvrtanja i degeneraciju ostavljamo zasada na stranu.) Iz toga unutrašnje Ниска stabilizovanog seljačkog tipa [(t, j. takova želuca i creva, takova živčanogš sistema, takove jetre, takovih bubrega i pluća, i +, d.,) nastane odjednom, u pravoj, neočekivanoj, kratkoj liniji, pojedinac, koji sada nije više u bitnim prilikama svoga staleža, nego u drugačijim (bio on općinski pisar, doktor ili berberin, ili drugo što), dakle pojedinac pod novim uslovima, Kod toga neočekivanog pojedinca, koji je prognjurao iz svoga staleža nekuda na drugu stranu, nastaje konilikt stare akomodacije sa novim prilikama. Nije težište u pitanju lakših ili težih prilika i uslova, — to merenje nije pravilno; uslovi su novi, i eto to dovodi do komplikacija, Novi uslovi traže novu akomodaciju; a akomodacije postaju polako, s vremenom, Mogu dabogme da se i racijonalno provode i pomažu, ubrzaju, finališu, — ili upropaste,

- Ova tačka gledišta nije u istoriji naših porodica ispitana, ustanovljena, i vidjena, i to je jedan ogroman i vrlo važan kulturno-socijalni posao naše budućnosti, TI te kako zanimljiv! Setimo se samo naših linija razvoja pod utecajem faktora tudje sile {austrijsko-madžarske, turske, talijanske), i tu postanak onoga našega sloja odozgora nad prastaležom seljačkim ; i setimo se onih mnogobrojnih malovaroških žiža naše kulturne regeneracije početkom деуе!-

106