Nova Evropa

дао је, на француском језику, знатно више; а сад ево дошле су, скоро У исто време, две талијанске публикације већег стила. Док на нашем језику немамо ниједне књиге која би бар донекле приказала наше привредне прилике, те која би нама самима била путоказом, страна их литература има. о нама више него ми сами. |

»Југославија« Антонија Филипића, и »Југославија« O. Рандија, битно се разликују једна од друге. Прво, већ и по томе што Филипић, након кратког и збијеног прегледа географско-политичког положаја, приказује искључиво привредне прилике Југославије, дочим Ранди износи исцрпно наш целокупни јавни живот; но будући да привредно-финансијална страна једног народа игра доминантну улогу у његову животу, наравно је да се 0. Ранди специјално бави и о тим проблемима.

Али разлика није само у томе. Оба су аутора рођени Далматинци. Антоније Филипић узео је себи за задаћу, да талијанском народу прикаже своју домовину. Он, нако живи у Италији, осећа, за. свој завичај, јер је за њега дуго страдао по аустријским казематама. 0. Ранди, са своје стране, премда је одгојен и премда је живео међу нама (као Задранин), неповерљив је и нерасположен према нашем народу. И расположење E симпатије Г. Филипића, исто као и нерасположење и несимпатије Г. Рандија, избијају на свакој страници њихових књига. Није дакле нимало чудо, што Филипић све оно што је за пас неповољно настоји да пређути, а да нстакне све оно што је добро, и што вреди да се истакне, дочим Г. Ранди са неком злурадошћу износи и све оно неповољно што је ико за, ово време о нама рекао, или написао, а, уз ретке изнимке, прећуткује, нли нетачно или недовољно приказује, све оно што нам и непристрани посматрачи уписују у активум.

Према томе, обе ове књиге, нако су написане са дијаметралном тенденцом, у својим се екстремима допуњују. Реасумирајући обе у једну целину, можда би се могла дати доста верна слика о нашим приликама.

Т. Филипић је одиста задужио читав наш народ што је у својој радњи, која обухвата 300 тисканих страница, талијанској јавности приказао нашу привреду. Јер, маколике биле политичке противности између нас и Италије, привредно, барем засада, ми смо веома близу. Велики, управо највећи, део нашега импорта и експорта долази из Италије или је упућен у Италију. Књизи Г. Филипића написао је увод (боље, приказ за талијанску публику, којој је овај рад и намењен) Л. Ајноди (Luigi Ејпаша), сенатор и познати финансијски писац.

Г. Филипић, очигледно намерно, гледа нешто одвише ружичасто на налпе привредне прилике, и приказује их далеко лепше него што су оне у истини. Иза приказа географеко-политичке ситуације, те историјског развитка ЈУгославије, следи, наравно све у збијеној форми, једна студија 0 утицају предратних прилика разних наших крајева. на нашу садању привредну ситуацију. Самим привредним приликама, онда, посвећена, је главна пажња. На концу књиге налазимо један преглед наших привредних одношаја са иноземством, као и један приказ нашег централног привредног проблема, — нашег саобраћаја.

Самом начину, на који је Г. Филипић хтео да нас прикаже талијанској јавности, има понешто да се замери. Наиме, аутор није снстематски

126