Nova Evropa

разделио своје градиво, и то често смета. Ми мислимо да би далеко боље „одговарало сврси, да. је Г. Филипић прво дао потпун приказ наше пољопривреде, те нашег рударства, и тек онда, при концу, приказ наше индустрије; он се, међутим, већ код приказа пољопривреде осврће и на пољопривредну индустрију (као на, млинове, творнице спирита, и творнице шеЋера), дочим опет већ код сточарства оцењује нашу индустрију кожа, и слично. Приказ би био свакако бољи и прегледнији, кад би се сасвим лучила пољопривреда од индустрије. У овом случају, индустрија није приказана као једна целина. већ је разбацана по разним привредним гранама, са којима она. као индустрија нема никакве непосредне везе, осим што од њих добија потребне сировине. Наравно да је онда, у самом приказу индустрије, пољопривредној индустрији као делини требало одредити посебно место.

Друга је замерка, коју имамо да учинимо Г. Филипићу, далеко крупнија. Г. Филипић, наиме, у својој књизи, и не спомиње наше финансије, било приватне било државне; о целоме нашем новчарству не налазимо у њој баш ништа. А развитак новчарства битни је услов за тросуђивање економске снаге једнога народа; што нарочито још вреди 38, нас, јер баш на пољу новчарства требало би да. поберемо највеће успехе нашег досадањег рада. На другој страни, нигде скоро није, као код нас, новчарство носилац целокупне народне привреде. Верујемо, да је помањкање простора силило аутора, да много тога изостави; ипак мислимо да се је на наше новчарство морао, ма и у кратким потезима, да осврне; јер овако књига, у својој битности показује знатну празнину.

Уз једну бољу, и надасве више систематску обраду, и уз додатак одељка о нашем новчарству, књига, Г. Филипића, заслужила, би да се преведе и на наш језик, и што више рашири; већ и зато да они слојеви нашег народа који не познају талијански језик добију напокон у руке један приказ наших привредних прилика. Наравно да би и превелнки оптимизам пишчев, згодан можда за талијанску средину којој је књига, намењена, морао бити доведен у склад са, реалним стањем ствари.

Колико Г. Филипићу, толико и Г. Рандију морамо признати велики труд који је уложио у састављање своје књиге. Највећа тешкоћа код једног овакова посла, састоји се у прикупљању потребног материјала и У «сређивању истог. То вреди нарочито код нас, где се статистика у огромној већини случајева налази само у речима, и где треба бити сам свој ста"тистичар. И оно мало статистичког материјала што га имамо, разбацано је на све стране, од немила до недрага, по разним новинама и сличним публикацијама. Олужбених је публикација најмање, па се према томе и нема гаранција, да ли су разне цифре које ту и тамо искрсавају исправне. Ми до данас, упркос разном уверавању о супротном, немамо никаква статистичког извештаја у којему бисмо нашли бар главне податке о неким нашим привредним приликама и проблемима. И крај свег тог обе ове књиге управо се одликују статистичким материјалом. Мако и сами будно пратимо наше привредне прилике, морамо се чудити од куда им сви ти подаци. Само дугим пабирчењем по свим нашим новинама могли су га овако сакупити и поредити. Наравно, природна је и велика мана "такова сабирања, да је већина наведених статистичких бројака несигурна

127