Nova Evropa

шкрипца и материјалне беде, те најниже радничке масе изгубиле су сваку веру у дотадашње идеале, неочекујући више ништа од комунизма, јот мање од социјализма. У мобилном стању, са великом дозом очајања У души, тај лумпенпролетаријат представљао је изврстан материјал за радикалне идеје и сјајан аудиторијум 3за проповеднике директних акција. Фашизму је пут био утрвен. СО пуно демагогије и снажних акцената, он се појавио апелујући и на душу, и на идеале, и на ниске инстинкте гомиле У исти мах. Нација, величина и част надије — о чему су те масе слушале некад, било у школи било у цркви —, могла је »да се уздигне до висина мита«, како ће то рећи сам Мусолини. Поред »малог пука«, занатлија, трговада, грађанства, нижег чиновништва, и бивших официра који су остази без посла, фашизам је, дакле, повукао за собом и знатан део радништва. Недавно је у Москви Радек сасвим тачно рекао, да победа, фалпизма значи највећи пораз талијанског социјализма: фашизам је могао победити само тако што се талијански социјализам задржао на речима, јер иза његових речи нису следила, дела.

Пун локалног колорита, фашизам у Италији има и неке опште одлике, које чине да његов утицај и његова улога излазе из уског оквира Апонинског Полуострва. Он је услед тога постао од интернацијоналног значаја, те је необично карактеристичан за цело доба у коме живимо. Треба се само сетити, какав је одјек изазвала Мусолинијева победа по осталим земљама, код разноимених његових једномишљеника. Његов је тријумф пропраћен бурним поклицима легитимиста у Пешти, монархиста у Бечу, такозваних надијоналних социјалиста у Минхену. Чак и наша »Орјуна« 0сетила је топлину око срца што су у Италији постигле »позитивне« резултате оне исте методе којима се и она служи ....

Више, међутим, него игде, изазвао је талијански фашизам комешаља. у Баварској. Победоносни звуци фашистичке музике разлегли су се преко талијанских н баварских Алпа, и нашли силног одзива у Минхену. Својим походом на Рим, и ревношћу својих присташа у дрним кошуљама, Бенито Мусолини обновио је снове баварских »надцијоналних социјалиста«, и подгрејао њихову живу жељу за једним немачким »дисе зиргето«. Фашизам у“ Баварској данас постоји, он има свој нарочити тип, и о њему се може говорити као о једном важном фактору. Додуше, он је још увек у 'формирању, ин он још није дао своју пуну меру; али он има већ своје специфичне одлике, као што има и неколико заједничких црта са талијанским фашизмом, карактеристичних и битних по фашизам уопште. У пуном напону свога развића, он је активан и неуморан, ни ми ћемо покушати да укратко изнесемо његове узроке, његове идеје, да оте до његову праксу, ин аналишемо његову теорију.

Данас у Минхену влада диктатура своје врсте. Под именом нацијоналног содијализма никао је један јак, озбиљан, и опасан покрот. Надијоналан социјализам, — под тим парадоксалним именом једна. клика, чија је прошлост мрачна а мотиви још мрачнији, врши прави терор. Нема, дана, да листови у Рајху не забележе по који нов подвиг минхенских нацијоналних социјалиста. Из дана у дан држе се бурне скупштине минхенскога »пука«, који тражи »своје одузето право«, који хоће једно ново стање, једну »јаку« владу. Неуморни агитатори н безбројни демагози успели су

142