Nova Evropa

увиди да он разорно делује и на културне, и на политичке, и на социјалне односе у нашој држави, па је стога и дужност свакога држављанина У нашој Југославији, да свим силама, настоји како би се што пре и што више изравнале и ублажиле оштрице опрека у верскоме погледу међу браћом исте крви, истога, језика, У истој држави. 5

У напред споменутој полемици, међу осталим, рекао сам и ово: ФУ свету се је силно размахала и протуверска, и протухришћанска, и протуцрковна. борба. — Католичка, је Црква у тој великој тровреној борби развила, своју замерну делатност, како би свет предобила. за. верска, за, хришћанска, за. црковна, начела. — Па, и ако су наша, православна браћа Срби одељени од Петрове Столице, ипак их можемо наћи нама уз бок, где се боре за верска, за хришћанска начела у свету. А н то је данас нешто! — Нека се Срби политички уреде, па ће се и код њих јамачно појавити права. потреба, да се Црква ослободи државнога штитништва. Хришћанска, ће им савест наметнути ту потребу. — А не може ни да се замисли такова, еманципација, Цркве од државнога штитништва, не буду ли се при томе наша православна, браћа ослањала на, Исусову пећину. Нужда ће их привести к њој. — Никаково чудо што се Срби, у тешкој борби за своја најпримитивнија политичка права, не одричу своје нацијоналне цркве, за коју цене, да. је најаче и најподесније средство еда допру до потпуне политичке слободе и независности. Јер ето, и у прошломе Балканскоме Рату противу Турака, више је помогао Србима принцип нацијоналне пркве и од самога, принципа надијоналивма. — Али, када се Срби домогну потпуне своје политичке слободе и независности; када се већ не буду имали бојати и надаље за своју политичку самосталност, тада им неће бити од потребе, да се у политичким борбама, ослањају па принцип надијоналне пркве, која тешко терети хришћанску савест... Н

Тако сам онда, мислио, тако мислим још и данас, успркос свих прилика и неприлика у нашој младој држави, које би могле да ослабе таково моје оптимистично мишљење, — Јер ако икада то се данас, и католицима и православнима у нашој држави, категорично намеће сложан и заједнички рад на првој и главној тачки црквене акције: за узвишене верске идеале. Баш данас, у овим тешким временима, у којима скрајни материјализам и неограничена себичност хоће у свету да замени те узвишене идеале.

Ако икада, то се данас, и католицима, и православнима, исто тако ка“ тегорично намеће сложан и заједнички рад и на другој великој тачки прквене акције: да пашему народу очувамо највеће благо, узвишена хришћанска. начела, за која је он пролио потоке мученичких суза и крви кроз векове. — У данашњој дакло тешкој противуверској и противухришћанекој борби, и католици и православни у нашој Југославији ваља да се нађу сложни, и да заједнички срчано иступају на обрану тих великих опћих светиња.

А што да. речем о трећој тачки велике црквене акције: о обрани саме свете Прквез Ту у тој тачки, нажалост, католици и православни још пису сложни, и сигурно ће проћи још много времена, док ће и у овоме питању моћи сложно да пораде. — Али, ево и данас, у овако папетим односима, неодољивом силом избија на површину жеља, да до тога сложнога рада што пре дође. То се не запажа само код католика него и код наше пра, вославне браће, ако неки знаци не варају... · — Нећу да спомињем са-

255