Nova Evropa

zentovale daleko manju vrednost nego što je danas imaju. Dok privreda nije upućena na kredit, situacija se stvarno ne menja, jer nove cene i vrednosti, iako nominalno niže, u stvari ostaju iste: sasvim je svejedno da li cenimo kuću na 10 milijona dinara uz kurs dinara od 10 santima, ili na 5 milijona dinara uz kurs dinara od 20 santima; i u jednom i u drugom slučaju ta kuća vredi recimo jedan milijon švajcarskih franaka, Medjutim, kod jedne privrede, koja je izrazito izgradjena na kreditu, situacija je iz temelja drukča, Dok cene realnih dobara skaču i padaju sa popravkom ili sa pogoršanjem vrednosti dinara, dugovanja koja tište ta realna dobra idu sasvim protivnim pravcem : dug koji tereti ta dobra ostaje pri popravci dinara nominalno isti, ali u stvari on raste, jer ga sada treba povratiti u boljoj valuti, Ako, dakle, jedno preduzeće koje danas vredi 10 milijona dinara, ima na dugu 6 milijona dinara, vlasnik tog preduzeća poseduje 4 milijona dinara ; ako se sada popravkom dinara spusti nivo cena na polovinu, to će preduzeće da vredi polovinu, tojest samo 5 milijona dinara, — ali dug ostaje isti, sada kao i ranije 6 milijona dinara, U ovom slučaju, vlasnik preduzeća nesamo da više ništa ne poseduje nego ima i jedan nepokriveni dug od 1 milijona dinara! Nažalost, velika većina naših preduzeća nalazi se u ovakim i sličnim prilikama, pa bi jedna uspešna deflacijona politika imala za našu privredu katastrofalnih posledica, Specijalno bi zlo prošla preduzeća osnovana u najzadnje vreme, koja su usled visokih cena bila donekle prisiljena da se upuste u velike dugove, Slomom ovih preduzeća stradala bi naravno celokupna privreda, prvo što bi jenjala domaća produkcija, a drugo što bi njihovi nerealizirani dugovi doveli u opasnost i one koji su im kredite otvorili,

Jedino iz obzira prema socijalnoj politici dala bi se, na prvi pogled, zagovarati jedna izrazita politika deflacije, za porast kurseva a padanje cena, Tu se prvo navodi, kako su teško oštećeni oni koji su imali uštedjevine još iz vremena pre Rata, Pa su istu bili uložili u novčane zavode, te u razne papire, hipotekarne zajmove, i slično. Van svake je sumnje da su ti ljudi stradali, teško stradali. Ali se pita, da li se to danas uopšte daje ispraviti? Ko vodi računa o realnoj situaciji zna dobro, da se ono što je jedanput izgubljeno ne daje lako popraviti; već ni zato što se praktično ne daje više lučiti ono što je bilo pre Rata od onoga što je nastalo za i posle Rata, Politika koja bi sad išla zatim, da ljudima koji su stradali podizanjem vrednosti novca naknadi nanesenu štetu, survala bi u propast sve one koji se danas nalaze u privredi, Uzmimo, naprimer, da neko koji danas raspolaže sa četiri milijona dinara, pozajmivši na hipoteku još 6 milijona dinara, počne graditi kuću u vrednosti od 10 milijona dinara, — znatan Dpopravak našeg dinara učinio bi da ta kuća kasnije vredi samo 5 milijona dinara, ili još manje ako bi popravak dinara bio veći; a budući da bi dug od 6 milijona ostao isti, vlasnik te kuće ostao bi nesamo bez kuće nego i bez svoja 4 milijona dinara; pa i onaj koji bi mu posudio onih 6 milijona konačno bi dobio natrag samo 5 milijona! Deflacijona Кита, ртета tome, zahvatila bi ponovo dobar deo onih istih elemenata

327