Nova Evropa
koje je zahvatila bila i inflacijona kriza, naime one slojeve naroda koji svoju uštedjevinu ulažu po novčanim zavodima, i sličnim ustanovama koje izdaju zajmove i hipoteke, Kako bi dakle jedna uspešna deflacijona kriza neminovno prouzrokovala slom dobrog dela specijalno novih novčanih zavoda, jedan deo ulagača po uložnim knjižicama i tekućim računima ostao bi na taj način bez svoje uštedjevine, Dapače, kod deflacije bi posledice bile još gore, Inflacija nije štetno uticala na sve one koji su sami radili i producirali, dočim bi deflacija zahvažila baš te krugove, Nigde, pa ni kod nas, inflacija nije imala posledicom obustavu rada i besposlicu, isto tako kao što još niko nije uspešno proveo Jednu deflacijonu politiku a da nije prouzrokovao fešku krizu privrede, usled velike i dugotrajne besposlice, Jer radni narod, kako smo to već imali prilike naglasiti, bilo u tvornici ili u kontoaru ili pak na polju, traži rada i zarade bez obzira na devizni barometar u Cirihu, i pristaje pre na slabu valutu i visoke cene, ako mu samo zarada omogućuje da podmiri svoje potrebe, nego na dobru valutu i Jeftine cene, ako usled besposlice neće moći sebi da pribavi te jeftine stvari,
Privreda, svaka pa i naša, treba pre svega stabilizaciju, da bi se mogla nesmetano razvijati; oscilacije, bilo prema gore bilo prema dole, ometaju normalni tok i razvitak, Preduvet za stabilizaciju privrede je stabilizacija valute, Isto kao što je ometala ovu stabilnost inflacija, isto ju tako ometa i deflacija, Ekstremi uvek deluju loše, bilo to jedni ili drugi ekstremi, Nakon tolikih perturbacija, koje traju evo već skoro deset godina, celokupna privreda traži smirenje i konsolidaciju, svejedno na kojem nivou. Sa toga gledišta treba posmatra– ti pitanje, šta da se radi, i pokušati rešiti ga,
Politika deflacije neminovno će da dovede, a donekle je već i dovela, do teške privredne krize, koja će u svom konačnom efektu loše da deluje, i eventualne prvobitne uspehe deflacije da učini iluzornim, Na drugoj strani, početi ponovo sa politikom inflacije — s obzirom nato što još uvek imamo pasivnu platežnu bilancu, te prema tome inkliniramo daljnjem padanju naše valute —, bio bi opasan eksperiment, koji bi u svom konačnom efektu takodjer loše delovao na definitivno rešenje naše valute, Ne preostaje dakle drago do održavati ono stanje u kojem se momentano nalazimo, i koje se je sticajem naših prilika razvilo. Narodna Banka ne bi trebala dalje da restrinSira već podeljene kredite, a nove bi imala da podeljuje samo u iznimnim slučajevima. Ali budući da je naša privreda upućena na kredite od Narodne Banke, ovom bi se dalo udovoljiti bez povišavanja opticaja novčanica jedino na taj način, da se izmeni srazmer izmedju kre· dita podeljenih državi i kredita podeljenih privredi, Danas je taj srazmer "/, prema “/,, (Ovde mimogred spominjemo, da je normalni razvitak u drufim državama, da državni kredit ili uopšte i ne dolazi u obzir, ili je u srazmeru prema kreditu koji se daje privredi sasvim neznatan ; samo kod država sa nesredjenim prilikama država je glavni dužnik Emisijone Banke,) Kad bi uspelo, naprimer, da država reducira svoje dugovanje kod Narodne Banke za nekoliko stotina mi-
328