Nova Evropa

politike sadašnjeg režima, Valuina politika ministra Stojadinovića ima to preimućstvo nad valutnom politikom Kumanudi-Plavšić, da ona uglavnom bazira na ekonomskim principima. Ukidanje svakojakih ograničenja izvoza robe, i znatno sniženje izvoznih carina, delovaće pouzdano na količinu našeg izvoza, a lime i na našu valutu. Samo se mora požaliti što se u tom pravcu nije išlo još dalje, pa ukinulo sve one zapreke što naš izvoz, i celu našu privredu, tako sputavaju, Ali ni ovim nije još iscrpena valutna politika današnjegš našes Ministra Finansija. U uverenju, da Je naš novčani opticaj, za naše prilike preveliki, i da veličina ovog opticaja nepovoljno deluje na kurs naše valute, Ministar Finansija, odnosno Narodna Banka, u zadnje doba idu zatim, da smanjivanjem kredita smanje i novčani opticaj te tako doprinesu i sa te strane popravci našeg dinara,

Ovim je i kod nas inaugurisana takozvana politika deflacije. Ona, kako rekosmo, ide uglavnom zatim, da smanjivanjem novčano8 opticaja podigne vrednost onom delu novčanica koji ostaje u prometu, Isto onako kao što je inflacija, bacanjem u promet sve novih milijona novčanica, skrivila pad mnogih valuta, pa i naše, misli se da će se protivnim putem, dakle povlačenjem iz opticaja onih novčanica koje su inflacijom došle u promet, doprineti konačnom saniranju naše valute, Kod deflacije dakle cilj je Jedan : povećanje vrednosti novčane jedinice; a sredstvo da se do toga dodje isto je tako jedno: smanjenje novčano98 opticaja, Tek metode kojima se to želi postići bitno se razlikuju jedna od druge.

Jedna bi metoda bila: da se raspišu novi porezi, ili da se povise već postojeći, te da se sa dobitkom tih poreza povuče stanovita količina novčanica u opticaju, i uništi, Ako bi ovako povučene novčanice na neki način ponovo došle u opticaj, ili ako bi se država za pokriće novih svojih potreba obraćala opet za kredit Narodnoj Banci, onda naravno da ne može biti govora o deflaciji u pravom smislu reči. —- Druga bi metoda bila, da se načini i raspiše jedan veliki zajam, te da se s pomoću njega povuče iz prometa stanovita količina novčanica. To bi, dabogme, mogao da bude jedan dobrovoljan zajam, gde privrednicima stoji do volje da ga upišu, isto kao što im stoji do volje i koliko da upišu; a mogao bi to da bude i jedan prisilan zajam, gSde država odredjuje ko će i koliko će ko da upiše. U ovom drugom slučaju, imovno stanje pojedinca odlučuje, koliko ko ima da preuzme prisilnoga zajma, Jedna vrsta prisilnog zajma bilo bi i to, da se naprimer veće novčanice jednostavno stave van promelfa a na njihovo mesto izdadu razne obveznice, sa višim ili nižim kamatnjakom, prema tome kakva je situacija na novčanom tržištu ili kakva je situacija državnih finansija, Onim momentom kada se novčanice pretvaraju u državne obveznice, te postaju deo fundiranog državnog duga, šube one karakter novčanica i ne dolaze više u obzir pri novčanom opticaju, — Preostaje još jedna metoda, koja već prelazi uži pojam delilacije, naime, da se nominalna vrednost pojedine novčanice znatno snizi te time da se, na jedan doduše indirektan način, smanji veličina novčanoS opticaja, ба

•

318