Nova Evropa

да одредимо само узроке који су довели до наше данашње кризе, те који у првом реду и данас делују, а који су, по нашем скромном мишљењу, У стању да ову индустријску кризу претворе у катастрофу, и да тако све успехе које смо на том пољу имали након уједињења, и ослобођења доведу у питање, ако нисмо кадри и у могућности да предузмемо хитне и праве мере за, правилно решење кризе. Развој данашње индустријске кризе биће, без сваке сумње, од одлучног утицаја на цео наш индустријални развитак ближе будућности.

Предувети за индустријални развитак једног краја, или целе једне државе, како рекосмо, различити су. У првом реду долази у обзир богатство у сировинама, јефтина моторна снага, (било да су у близини богати рудници доброг угљена, или пак велике хидрауличне централе које дају јефтин електрицитет), затим: довољно спремне радне снаге, те коначно довољно јефтина и расположива капитала који би све то финансирао, На друго место долази онда државна интервенција, било у форми директне субвонције (систем Маџарске пре Рата), било у форми јаких заштитних увозних царина, илити у форми специјалне тарифалне политике. О нашој нарочитој ситуацији, у погледу сировина, моторне снаге, те донекле и радне снаге, говорили смо једном већ опширније (у чланку »Индустријаливација. Југославије«, »Нова, Европа« М, 181 и даље), те нећемо то сада понављати. Овај пут задржаћемо се мало на последњем главном моменту, на 60гатетву расположива, капитала, који би био вољан да се било у којој форми ангажује у индустрији,

Давно је позната ствар, да што је једна држава, богатија капиталом, у односу према свом привредном развитку, утолико је и капитал у 7ој земљи јефтинији. А јефтин капитал делује снажно на индустријални развитак дотичне земље, јер што је мање средстава потребно за плаћање камата, на посуђене капитале утолико се лакше може извесно предузеће, и уз релативно незнатне добитке, да одржи и да напредује. У том погледу, нажалост, ми данас стојимо зло, дапаче веома зло. Иако у нашој данашњој високој каматној стопи не налазимо најглавнији узрок наше индустоијалне кризе — јер висок каматњак није друго до последица превеликог ангажмана капитала у разна индустријска, и приватна предузећа —, ипак и у овом садашњем абнормално високом каматњаку лежи једна од великих потешкоћа, за решење ове наше индустријалне кризе. Снажно напредовање привреде одмах након Рата, скупа с абнормалним падом наше валуте, деловало је да капитали које смо ми поседовали ни издалека нису достајали да финансирају сва предузећа, утолико мање што су потребна била. знатна, средства и за финансирање наше трговине, која је после Рата такођер ударила сасвим другим путевима него што је то био случај раније, кад се о једној самосталној трговини већег стила код нас још није могло говорити. Отраном капиталу, међутим, правили смо, а допекле правимо му још и данас, све могуће потешкоће, те није чудо да је нашој индусгрији одједаред понестало потребних финансијских средстава. Сами индустријалци испуцали су све што су имали а новчани заводи нису данас више у стању да се упусте ни у какве нове инвестиције већег стила. Услед тога,

· се несташица расположива капитала, најбоље одражава у висини каматњака

који влада. Данас и боља наша предузећа плаћају каматњак од неких 20%, дочим код мањих и слабијих предузећа овај иде још знатно даље.

360