Nova Evropa

Наравно да се не може рећи да, је читава наша. индустрија у тешкој и безизгледној кризи. То вреди углавном само за, она, предузећа, која су презадужена те која према томе имају да сносе далеко веће терете и камате него што им то њихове и опће прилике дозвољавају. Ако погледамо изближе која су то предузећа видећемо пре свега. да су то редовно она, новијег датума, која су имала, велике и скупе инвестиције да би посао ставила у погон; затим, да су то већином наша чисто домаћа предузећа. Предузећа која су старијег датума, те код којих отпада потреба великих инвестиција, или која су финансирана од страног капитала, увек су готово у стању да прибаве јефтин кредит. Нека наша велика предузећа, например, која се углавном ослањају на стран капитал, у могућности су да још и данас добију на страни ва половину јефтиније кредите него што би то могли код куће. Иначе, добијање кредита. са стране, успркос ниског каматњака, носи у себи опасност валутног ризика, будући да иноземство те кредите даје у својој валути, а знатне валутне осцилације у стању су да овака, дуговања, при даљњем паду наше валуте, знатно повећају, лапаче и да угрозе предузеће са, оваким кредитима. Једино ако би успело стабилизовати нашу валуту, било на којој бази, помогло би се, барем неким нашим већим предузећима, да. дођу до јефтинијих иноземних кредита, чиме сама криза не би додуше још била решена али би била знатно ублажена.

Како из свега овога изилази, наша индустријална криза углавном :е једна кредитна криза, карактеризована досад нечувеним каматама. Под лозинком инфлације основали смо на стотине нових предузећа, а под егидом дефладије добар део тих предузећа нестаће са површине. Јер, не реши ли се у догледно време ова кредитна криза, добар део предузећа поуздано неће бити у стању да поднесе данашње високе камалњаке, те један опћи слом мора бити последицом наших настојања да се и на привредном пољу еманципујемо од иноземног утицаја. Данас добар део домаћих предузећа. ради једино да би платио камате на своја дуговања, дакле такорећи ради за оне банке које га финансирају. Тиме наравно не мислимо рећи, да овако створено стање значи благодат за наше новчарство, јер наши би новчани заводи били први срећни кад би могли утерати бар један део раздељених кредита. Велики дуг уз скупе камате заразно је, попут каквог источног греха, добар део наше привреде, па све кад би новчани заводи преузели сами и водили даље сва та предузећа, они би ипак морали да за себе избију обичајни каматњак, јер осим режијских трошкова имају да плаћају од своје стране камате онима који своје новце улажу у банке. Код великог дела новчаних завода, који су скрахирали у ово задње доба, или је слом проузрокован неуспелим девизним спекулацијама или баш услед великих губитака при индустријалним предузећима. Ако дакле индустријална, криза још дуго потраје, она ће донети са. собом неминовно и кризу новчаних завода, који су ту индустрију финансирали.

При свему том долазе у обзир још и други моменти.

Модерно социјално законодавство тражи данас императивно, да се проведе осигурање радника противу болести, и противу свих незгода, као и то, да се води брига за њихово уздржавање у старости. Након Рата, раднички покрети широм целога света довели су до тога, да је осамсатни рад заведен у скоро свима државама, Настаје питање, како све те установе,

364